Dejan Mihajlović, član klana Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja, uhapšen je zbog ubistva Zdravka Radojevića, jednog od pet ubistava koja se već nalaze u potvrđenoj optužnici protiv ove kriminalne grupe, i za koje se, pre njegovog hapšenja, mislilo da su svi počinioci već iza rešetaka.
Tako je i Mihajlović mislio da je policija zatvorila slučaj i da će se izvući, ali je trag koji su pronašli ipak doveo do njega.
U ubistvu Zdravka Radojevića učestvovali su, prema optužnici: Veljko Belivuk, Marko Miljković zvani Mesar ili Zver, Nemanja Lakićević, braća Miloš i Marko Budimir, Vlada Draganić, Bojan Hrvatin, Nebojša Janković, Nemanja Đurić, Dejan Tešić i Srđan Lalić. Međutim, jedan trag koji je ostavio za sobom Dejan Mihajlović doveo je policajce do saznanja da je i on bio jedan od počinilaca ovog svirepog zločina. Svako od njih je u ovom zločinu iz koristoljublja, što je prema optužnici bio motiv za likvidaciju, imao ulogu i zadatak koji je obavljao.
Zdravka, koji je nestao 10. novembra 2020, pratila su Braća Budimir, a Lakićević je zloupotrebljavajući poznanstvo i poverenje i izazivajući sumnju u njenu bezbednost, dao žrtvi svoj automobil, a zatim je fotografije automobila poslao Miljkoviću, scenaristi svih otmica koje se klanu stavljaju na teret i tako omogućio njegovo lako praćenje.
Kobnog dana Radojević je, nakon što je namamljen porukama koje mu je slao Marko Miljković, došao na zakazani sastanak sa "prodavcem oružja" u blizini J. P. Lasta, gde ga je čekao Nebojša Janković. Prešli su u drugi auto i uputili se u zloglasnu kuću u Ritopeku, na putu do tamo imali su pratnju.
Bojan Hrvatin i Marko Budimir u jednom trenutku su, kako se navodi u optužnici, blokirali uključenje na auto-put kako bi vozilo sa Radojevićem prošlo sa automobilima koji su ga tajno pratili. Nemanja Đurić je išao u kolima odmah iza, a ispred je vozio Tešić. Pratnja je trebalo da obezbedi siguran prolaz do kuće.
Draganić je navodno obezbedio da sve u prostoriji u kojoj su ubijali bude spremno za likvidaciju, odnosno da ih čekaju lisice, trake za vezivanje, rukavice, čizme, radna odela, sredstva za čišćenje. Međutim, prema onome što je kasnije kao svedok-saradnik u Tužilaštvu ispričao Bojan Hrvatin, član grupe, kod tog ubistva napravljen je propust - prostoriju nisu obložili najlonima, što su inače obavezno radili kako na zidovima ne bi ostali tragovi zločina.
U kući su žrtvu čekali Belivuk, Miljković, Miloš Budimir, Lalić i Draganić. Savladali su ga i vezali na spratu kuće. Potom su ušli i Hrvatin i Marko Budmir. Svi su ga isprva tukli kako bi iznudili informacije o drugim kriminalnim grupama, njegovim vozilima koje poseduje, tražili su da otkljula kriptovani telefon da bi videli sa kim je sve u kontaktu.
Naterali su ga i da uzme pištolj u ruke, kako bi na oružju ostali njegovi otisci, a onda su kasnije te večeri iz tog oružja pucali na kuću Marka Budmira, s nameron da taj navodni napad na Budimira predstave kao razlog zbog kog je Radojević nestao. Nakon mučnog iživljavanja, prema rečima svedoka-saradnika, Belivuk je žrtvi lično presudio.
- Veljko Belivuk je rekao ovako: "Ajmo braćo, ko će da ga reši?" . Miloš je odmah odgovorio: "Ja neću, kum mi je" - objasnio je Hrvatin i zaključio: -Preciznim jakim udarcem Belivuk je ubio Zdravka.
Inače Miloš Budimir i Zdravko su bili kumovi, a među njima je došlo do raskola zbog poslova sa drogom, navodno je Budimir sumnjao da Radojević radi sarađuje sa njihovim protivnicima "škaljarcima". Nakon ubistva, Zdravkovo telo je isečeno, a potom samleveno u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. Ostatke su pripadnici klana zaduženi za čišćenje nakon ubistava pakovali u džakove i prosipali u Dunav. Koju je ulogu imao u ubistvu i koji trag je policiju doveo do Mihajlovića javnosti za sada nije poznato.
(Kurir.rs / Blic)
Bonus video: