BEOGRAD - Signal za odlazak dece kod lekara bi trebalo da bude pojava kašlja koji prati otežano disanje i bol u grudima, što se javlja i kod dece adolescentnog uzrasta, koji su najčešći pacijenti na dečjem odeljenju KBC "Dr Dragiša Mišović", rekla je dečji pulmolog Zorica Živković.
Šta je signal za roditelje da odvedu dete kod lekara ukoliko sumnjaju da je zaraženo kovidom, kako lečiti decu u kućnim uslovima, ali i o vakcinaciji dece, za RTS je govorila prof. dr Zorica Živković, dečji pulmolog u KBC "Dr Dragiša Mišović".
Navela je da nije iznenađenje što je u trenutnom naletu epidemije veći broj zaražene dece.
"Nisu deca ni sada nezaštićena, nego je došlo do spoja mnogih drugih virusnih infekcija koje se u jesenjim mesecima, krajem septembra i oktobra, pojavljuju kod dece i školskog i predškolskog uzrasta, pa se sad to nekako sve slilo i povezalo sa aktuelnom kovid infekcijom", kazala je profesorka Živković.
Navela je da bi roditelji decu trebalo da vode lekaru ukoliko postoji neko u okruženju za koga se zna da ima kovid, a dete ima simptome.
"Ovako se jako teško može, bez ikakvog takvog načina ili alarma, detektovati ko je sa kakvom infekcijom. Svakom bi pacijentu ili svakoj osobi, čak i da nema mnogo simptoma, trebalo raditi jedan ogroman broj virusoloških pretraga da bismo mogli da kažemo postoji kod tog deteta i infekcija parainfluencom, što je sad bilo u septembru i oktobru jako aktuelno, pa je zatim prisutna i korona", rekla je Živkovićeva.
Dodala je da to mogu da budu mešane infekcije kod kojih se ne može sasvim sigurno reći šta dominira.
Profesorka Živković je naglasila da bi signal za odlazak kod lekara bi trebalo da bude pojava kašlja koji prati otežano disanje i bol u grudima, što se javlja i kod dece adolescentnog uzrasta, koji su, kako je rekla, najčešći pacijenti na dečjem odeljenju KBC "Dr Dragiša Mišović", dok mlađe dece ima manje.
Naglasila je da se kliničke slike kod dece koja su hospitalizovana, u odnosu na odrasle, razlikuju u tome što je deci uglavnom potreban kiseonik u prvih nekoliko dana kada se osećaju malaksalo.
"Imaju potrebu i prija im da dobiju kiseonik, nekada čak i tu intravensku rehidraciju, prosto da im pomognemo da tu akutnu fazu virusne infekcije prevaziđu, jer mi kod dece još uvek nemamo mogućnost da reagujemo kao kod odraslih, antivirusnom terapijom, bilo kakvim imunomodulatorima. Moramo da podržavamo organizam da se izbori", naglasila je profesorka Živković.
Govoreći o lečenju dece u kućnim uslovima, profesorka je objasnila da se to radi kada temperatura nije visoka, preko 38 stepeni i tada lekari ne savetuju da se daju lekovi.
"Praktično nam to mnogo ne pomaže, čak može da maskira neku kliničku sliku koju bismo otkrili malo ranije. Do 38, čak i 38,5, lekove protiv temperature ne bismo savetovali", kazala je dr Živković.
Na pitanje da li nam se čini da u ovom naletu epidemije ima više dece u bolnici, profesorka Živković je rekla da u svakom talasu dođe do povećanog broja hospitalizovane dece, a u KBC "Dr Dragiša Mišović" trenutno se nalazi 36 dece.
"Uglavnom su u stabilnom stanju. To znači da nisu za neku agresivnu intervenciju, za neko invazivno lečenje, u smisli kiseonične potpore, ali i zahtevaju jedan pristup. Sad već shvatamo da to treba da bude jedan kombinovani timski rad i psihološki tretman i dece i roditelja", kazala je profesorka.
Dodala je da je njih kao lekare iznenadilo to što ne mogu da izađu na kraj sa pristupom i dijagnostičkim metodama, odnosno kako da predvide da li nekoga treba hospitalizovati ili ne, i napomenula da težih slučajeva ima, ali da nisu toliko česti kao kod odraslih.
Govoreći o vakcinaciji dece, Zorica Živković je rekla da je mali broj dece vakcinisan protiv koronavirusa, ali da interesovanje nije toliko malo i da bi uz podršku roditeljima i deci bilo više vakcinisanih.
Kurir.rs/RTS