Andrija Milošević i njegova devojka, glumica Aleksandra Tomić sredinom sledeće godine postaće roditelji, a budući otac sa nestrpljenjem iščekuje momenat kada će dete uzeti u naručje.
On je sa ushićenjem potvrdio radosnu vest koju su mediji objavili pre nekoliko nedelja.
- Dobro ste čuli i to je tačno. Sreću ne krijem. Doći će vreme kada ćemo pričati o tome. Mi ništa ne krijemo ali mora da prođe ovaj prvi momenat, pa ćemo onda više pričati. I hvala svima koji su čestitali. Konačno jedna lepa vest u moru svega lošeg što se dešava - rekao je sa osmehom na licu Andrija Milošević.
Uskoro nas očekuje premijera fila “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića gde jednu od uloga imate i vi. Da li se ova uloga razlikuje od onih koje ste do sada igrali?
- To je nešto potpuno drugačije. Duško Kovačević je čovek koji me je pozvao i ja sam ga tada pitao: “Što si mene pozvao”? U pitanju je uloga jednog atipičnog kriminalca. Tada mi je Dušan rekao: “Pa baš zato sam tebe zvao i zato što verujem u tebe”. Zvao me je i Bajaga i nahvalio me i rekao da sam dao nešto novo od sebe, što je meni i bio cilj.
Reditelji vas obično zovu za komične uloge. Da li vam to smeta?
- Ja to tako želim i pogodilo se. Ne možemo svi da igramo sve. Ne možemo svi da igramo kriminalce i namrgođene tipove. Mora da postoji neko ko će da održava taj duh. Ono što je najvažnije kod komedije je da privlači decu, jer oni rastu i postaju publika i konzument sve te umetnosti koju mi stvaramo. Sve to ima neku sponu i u nekom narednom periodu mogu da vam kažem da ću u jednoj veliko seriji imati neko sasvim drugo izdanje, ali to je zato što sam ja izuzetno pametan.
Kako uspevate da uskladite privatne i poslovne obaveze?
- Uspevam godinama. Privatno i poslovno se ukršta. Meni je pozorište kao kuća i te stvari vas čine boljim. Ako u nekom narednom periodu budem mogao da stanem rame uz rame sa Mirom Trailović ili Jovanom Ćirilovim, ne kao ozbiljan intelektualac nego po motivaciji i želji, oda ću ja napraviti nešto u životu.
Veliki broj vaših kolega vas je napustio u poslednje vreme.
- Mi glumci moramo da nastavimo da ispunjavamo našu misiju i radimo. Lako je biti glumac uspešan u svetu kada imaš velike mogućnosti i menadžere u velikom sistemu. Ali u malim društvima mi glumci imamo drugu misiju. Naše misije su višeslojne. One imaju više paralelnih stvarnosti. Moramo da se borimo sa zlim stvarima poput ekspanzije mržnje prema ljudima. U smislu da se vrlo malo ljudi bavi decom, da čuvamo jezik, kulturu i duh. Pozorište je institucija koja čuva jezik.
Sve češće nas posećuju holivudski glumci. Kako vi gledate na te stvari?
- Drago mi je da ljudi dolaze i da se ovde nešto stvara i producira. A što se tiče kulture, mislim da bi bilo jače da ti holivudski glumci dolaze da na primer učestvuju u stvaranju nekih naših istorijskih tema i promociji naše kulture. Možda će do toga i doći u budućnosti.
Da li ste razmišljali o odlasku i radu u inostranstvu?
- Nisam razmišljao. Ja imam veliko tržište ovde i mnogo publike. Ceo region je moja publika. Ako se otvori nešto, u redu, ali ja sam mišljenja da odem i da se predstavim svetu s nekim filmom. Radiću uskoro jedan film po istinitom događaju... E, to je nešto kako ću se svetu predstaviti. Ali, meni je ovo sada sasvim dovoljno.
Nedavno je bila premijera predstave “Petrijn venac” u pozorištu gde ste vi osnivač.
- Predstava je fantastična. Jana Maričić je napravila odličan koncept. To je jedan kompletan pozorišni čin. Mira Karanović je sjajna... Igra jedna žena, a videćete šest žena. Odlično urađena životna priča. Ona je jedna od naših najboljih glumica u svojoj, ja mislim, najboljoj životnoj ulozi.
Detetu treba otac baš kao što sam ja
Milošević je ranije rekao da je njega kao ličnost izgradilo radosno i slobodno detinjstvo.
- Uglavnom sam kao mali živeo na planini kod babe. Gradska deca negde nemaju tu vrstu slobode - da budete kod babe i dede po tri, četiri meseca, pa steknete neke nove drugare, pa poljane po kojima trčite gore i dole. To je vrlo bitno za građenje karaktera, ali i kasnije u životu da ste spremni za borbu koju život sam po sebi ima - istakao je tada Andrija.
Na pitanje - kada postane otac, da li misli da će morati da promeni svoju prirodu, Andrija je ranije za “Stori” rekao:
- Ne daj bože da se menjam. Detetu ne trebam kao neko drugi, nego baš ovakav kakav jesam.
Moramo da pravimo kompromise
Andrija je ranije pričao da je morao da pravi mnoge kompromise u vezi.
- Kao i svi ljudi, moramo da pravimo kompromise. Vodimo život koji je jako brz i nemamo vremena da se mnogo svađamo i raspravljamo. Već se kao svi parovi uklapamo u date situacije koje nam život nameće. Dešava se da se ne vidimo po dva dana, ali zato ostalih pet gledamo da provedemo po nekoliko sati zajedno. Mi ne otežavamo stvari jedno drugom, živimo život onako kako želimo. Nama nedostaje zajedničkog vremena, ali se sve na kraju uklopi. Imamo vremena da odvojimo za prijatelje i za nas dvoje - govorio je Andrija Milošević.
Kurir.rs/S.M./Blic
Bonus video: