Kancelarka Angela Merkel je izrazila zabrinutost zbog stanja u Evropskoj uniji. Mnogi nerešeni problemi slabe EU prema spolja. U pravnom sporu sa Poljskom mora se izbeći konfrontacija.
Završetak susreta na vrhu EU se pretvorio u srdačan oproštaj od nemačke kancelarke Merkel. Šefovi država ili vlada EU ispratili su Angelu Merkel otpratili dugim aplauzom. Prikazan je i video njenih najupečatljivijih nastupa popraćen muzikom. Čuo se govor u kojem se susret na vrhu EU bez Angele Merkel čini kao Pariz bez Ajeflove kule ili Rim bez Vatikana. Tu je bio i poklon, skulptura koja predstavlja Savet Evrope.
Sledeći susret na vrhu je u decembru i na njemu će, po svoj prilici Nemačku predstavljati novi kancelar Olaf Šolc, piše DW.
Reči hvale su se čule sa svih strana. Sama Angela Merkel je birala manje emocionalne reči kad se obratila novinarima posle dvodnevnog samita. Ona napušta evropsku scenu u situaciji koja je brine, rekla je i upozorila da 27 država članica moraju da prodube razgovore kako bi odredile budući kurs i sprečile unutrašnje sukobe.
EU kaska
Kancelarka je istakla da Evropska unija mora značajno da ubrza tempo ako želi da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama. Borba za inovacije sa drugim zemljama kao što su Kina i SAD, značajno je intenzivirana u poslednjih 20 godina.
Iako među učesnicima samita nije bilo neslaganja oko strategije digitalizacije EU, „Evropa više nije najinovativniji kontinent", kritikovala je ona. Sve u svemu, u EU ima mnogo posla koji čeka njenog naslednika, novog kancelara u Nemačkoj.
Sudski procesi nisu rešenje
Na konferenciji za novinare i samitu EU dominirala je još jedna tema: spor oko vladavine prava u Poljskoj. Sud je proglasio članove ugovora EU nekompatibilnim sa poljskim ustavom. Šefovi država i vlada su dva sata razgovarali o najnovijoj presudi poljskog ustavnog suda i posledicama - mirno, ali jasno, kako je rečeno.
Dok Poljska ne poništi reformu svog pravosuđa Brisel zadržava pomoć za svaladavanje posledica pandemije u ukupnom iznosu od 36 milijardi evra. Osim toga, Komisija EU može da iskoristi i novi mehanizam za smanjenje finansija u slučaju kršenja vladavine prava. Zemlje Beneluksa i Austrija zahtevale su tvrđi kurs prema Poljskoj.
Međutim, kancelarka je jasno stavila do znanja da se i dalje oslanja na dijalog. U principu, postojala je volja za traženjem političke rasprave. Ona se stoga sastala sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim kako bi posredovala. Iako EU ima nepobitne pravne principe, ne radi se ovde o preduzimanju akcija protiv Poljske. Merkel je vodila kampanju za više razumevanja za Poljsku u kojoj nacionalni identitet igra važnu ulogu i rekla: „Ne možemo da rešavamo političke razlike na sudu."
EU neće plaćati za bodljikavu žicu
Angela Merkel je izrazila zabrinutost zbog migrantske politike EU. Vlasti Belorusije avionima dovoze ljude iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka kako bi ih poslale dalje na zapad. Posebno su pogođeni direktni susedi Litvanija, Poljska i Letonija i to su zemlje koje vode kampanju za tvrđi odnos protiv režima Aleksandra Lukašenka i takođe žele da podignu utvrđene barijere na spoljnim granicama.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen odbija takve zahteve: EU nije tu da bi plaćala bodljikavu žicu i zidove.
Kancelarka je pozvala na bolju koordinaciju između država EU u politici prema izbeglicama. „To je nešto gde smo, naravno, uvek ranjivi spolja", pojasnila je ona. U tom pogledu, dobro je što su se šefovi država i vlada posle višečasovnih pregovora konačno usaglasili oko završne deklaracije. Prema tekstu koji je sada usvojen, EU preti Belorusiji daljim „prinudnim merama”.
Klimatski cilj do 2050
U jednoj drugoj oblasti, EU još uvek stagnira. Učesnici samita nisu mogli da se dogovore o zajedničkim merama za smanjenje visokih cena energenata. Većina zemalja EU već je odgovorila direktnom pomoći za domaćinstva i kompanije.
Međutim, članice EU se nisu mogle dogovoriti o dalekosežnijim merama. Prema odluci, članice žele da drže na oku tržišta električne energije i gasa, kao i trgovinu emisijama CO2 u EU. Komisija treba da proceni da li je potrebno više propisa. Uprkos aktuelnoj diskusiji, Merkel je jasno stavila do znanja da ne bi trebalo odustajati od cilja - da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Kurir.rs