Sudan je zapao u krizu nakon što je vojska u ponedeljak raspustila vladu zemlje koja deli vlast i proglasila vanredno stanje. Taj potez uništio je nade u mirnu tranziciju vlasti nakon svrgavanja bivšeg predsednika Omara al-Bašira 2019. godine.
Ovo treba da znate:
Šta se dešava u Sudanu?
Sudanom je od 2019. godine vladao savez između vojnih i civilnih grupa, ali je u ponedeljak vojska efektivno preuzela kontrolu, piše CNN.
Premijer Abdala Hamdok i njegova supruga privedeni su i odvedeni na nepoznatu lokaciju. Uhapšeno je i više vladinih ministara i zvaničnika.
General Abdel Fatah al-Buran, šef sudanskih oružanih snaga, raspustio je Suvereno veće i prelaznu vladu sa podelom vlasti, rekavši u televizijskoj izjavi da će "nezavisna i poštena predstavnička vlada" preuzeti vlast dok nova ne bude izabrana 2023. godine.
On je rekao da je sporazum o podeli vlasti sa civilnim članovima prelaznog suverenog saveta zemlje "prerastao u sukob" u protekle dve godine, "preteći miru i jedinstvu" Sudana.
Nekoliko članova ustava je suspendovano, a guverneri država smenjeni, rekao je Buran.
Kako su počeli problemi?
Kada je Bašir svrgnut u državnom udaru 2019. godine, posle tri decenije na vlasti, vojno rukovodstvo Sudana je preuzelo kontrolu da nadgleda tranziciju vlasti, formirajući Prelazni vojni savet.
Međutim, savetu se oštro suprotstavio prodemokratski pokret koji je umesto toga pozvao na civilnu vlast. Posle višenedeljnog zastoja, dve strane su se složile da formiraju Suvereno veće koje će vladati ''naredne tri godine ili malo duže''.
Prema sporazumu sklopljenom u julu 2019. godine, vojni savet bi bio zadužen za rukovodstvo zemlje u prvih 21 mesec. Civilna administracija bi tada vladala savetom u narednih 18 meseci.
Da li je puč bio iznenađenje?
Ne baš. Adam Hireika, Hamdokov pomoćnik, rekao je za CNN da je premijer bio upoznat sa planovima vojske i da je bio pod pritiskom da raspusti vladu.
Hireika je rekao da je posetio Hamdoka u nedelju uveče gde je razgovarao o trenutnom stanju stvari. Rekao je da se Hamdok upravo sastao sa Burhanom.
Ministarstvo informisanja je u ponedeljak saopštilo da je Hamdok bio pod pritiskom da objavi izjavu ''za podršku u preuzimanju vlasti“. Umesto toga, navodi se, on je pozvao prodemokratske demonstrante da izađu na ulice u znak mirnog protesta.
Zašto se to dogodilo?
Tenzije su u toj zemlji počele da rastu nakon što su neki političari, uključujući Hamdoka zalagali za potpuni prelaz na civilnu vlast do 17. novembra, u skladu sa izvornim prelaznim sporazumom.
Situacija je eskalirala prošlog meseca, kada je propao vojni državni udar koji se pripisuje snagama lojalnim Baširu, što je rezultiralo hapšenjem većine umešanih zvaničnika, piše CNN.
Nedeljama nakon toga, vojni lideri su zahtevali reforme koalicije Snage slobode i promene (FFC) i zamenu kabineta. Civilne vođe optužile su ih za otimanje vlasti.
Veliki broj demonstranata izašlo je na ulice prošlog četvrtka, tražeći da se poštuje tranzicioni sporazum iz 2019. godine, kao i izabrana vlada.
Kako je reagovala međunarodna zajednica?
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš osudio je puč i pozvao u jučerašnjem tvitu na oslobađanje premijera i drugih zvaničnika, dodajući da će UN "nastaviti da budu uz narod Sudana".
Bela kuća je na brifingu za novinare saopštila da je Bajdenova administracija ''duboko uznemirena'' događajima koji se odvijaju u Sudanu, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo nazvalo puč ''neprihvatljivom izdajom sudanskog naroda''.
Šta žele demonstranti?
Hiljade demonstranata koji se protive puču izašlo je u ponedeljak na ulice glavnog grada Kartuma, uzvikujući: Hodamo držeći brigu u srcima, a briga spava u grudima ljudi. Okupili su se na više lokacija.
Dve osobe su poginule, a najmanje 80 je povređeno u pucnjavi tokom demonstracija, saopštio je sudanski Centralni komitet lekara u saopštenju na Fejsbuku. Komitet, koji je usklađen sa civilnom komponentom sada raspuštenog Suverenog saveta, okrivio je vojsku za pucnjavu.
CNN nije mogao da potvrdi ove tvrdnje.
Gde je Omar al-Bašir?
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu izdao je naloge za hapšenje 2009. i 2010. godina za hapšenje Bašira pod optužbom za genocid i ratne zločine vezane za vojnu kampanju Sudana u Darfuru između 2003. i 2008. godine.
Ranije ove godine vlada je objavila da će predati bivšeg predsednika Međunarodnom krivičnom sudu, zajedno sa drugim zvaničnicima traženim zbog sukoba u Darfuru.
Bivši predsednik je trenutno u zatvoru u Sudanu; osuđen je na dve godine zbog korupcije i nelegitimnog posedovanja deviza 2019. godine. On se takođe suočava sa još jednim suđenjem u Sudanu zbog njegove uloge u puču 1989. koji ga je doveo na vlast.
Kurir.rs/Č.N.