Pre tačno 52. godine tačnije 26. i 27. oktobra 1969, Banjaluku su pogodila četiri jaka zemljotresa.
Najgore je bilo tog 27. oktobra u 9.19 kada je Banjaluku pogodio zemljotres jačine 8 stepeni po Merkalijevoj, ili 6 stepeni po Rihterovoj skali. Uvod u veliku tragediju koja je potresla ondašnju celu bivšu Jugoslaviju, ali i Evropu započeo je jakim udarima 26. oktobra u popodnevnim časovima, kad su zabeležena dva jaka pomeranja tla.
Epicentar poslednjeg najačeg udara bio je na dubini 20 kilometara ispdo Banjaluke. Posle najačeg udara usledili su i naknadni udari, ali mnogo manje intenziteta.
Grad je posle zemljotresa ostao u ruševinama. Pričinjena je ogromna materijalna šteta na 86.000 stanova i kuća, 266 školskih objekata, 152 zgrade javne uprave i administracije, 146 kulturnih ustanova, 133 zdravstvena objekta i 29 socijalnih ustanova. Ceo grad ostao je bez struje i vode, a zahvaljujući JNA krenula je momentalna akcija spasavanja jer je vćeina zatrpanih bila na spavanju. U Banjaluci 15 ljudi je smrtno stradalo, od kojih 13 u zgradi “Titanik”, koja je pretrpjela teška oštećenja. Povrijeđeno je 1.117 osoba.
Ironijom sudbine najgore je prošla zgrada pod imenom "Titanik" u kojoj su živele prodice oficira i podoficira JNA. To je bila četvorospratnica u samom centru grada. Zgrada je jednostvno postala ruševina. Faktički doživela je sudbinu broda po kome je dobila, ime, a koji je nestao u dubinama Atlantika.
Epilog zemljotresa iz oktobra 1969. bi verovatno bio još tragičniji da da se prvi “prethodni udar” nije dogodio u nedelju, 26. oktobra, a lokalne vlasti su mudro odlučile da škole i fabrike, iz predostrožnosti, ne rade ni u ponedeljak, 27. oktobra.
U vreme zemljotresa u Banjaluci je u tri kasarne bilo stacionirano oko 15.000 vojnika i oficira JNA i svi su bili angažovani na spasavanju. Narednih dana pridružili su im se policajci i aktivisti Crvenog krsta i novinari.
Zahvaljujući radiju Banjaluka, unesrećeni su tih dana pronalazili nestale, saznavali gde se deli pomoć i kome se za šta mogu obratiti, a program je emitovan i preko razglasa postavljenog na ulici.
Banjalučki zemljotres upamćen je i po solidarnosti, jer je pomoć stizala iz svih krajeva Jugoslavije, Evrope i sveta. Nakon potresa novu zgradu Gimnazije poklonio je Banjaluci grad Sarajevo, Osnovnu školu „Georgi Stojkov Rakovski“ bugarski narod, a školu u Slatini, koja je nazvana „Holandija“, holandska Vlada.
nteresantno je da monumentalna zdanja iz doba Austrougarske, poput današnjeg Arhiva RS, Kampusa, Banskog dvora, Pozorišta i Opštine, u zemljotresu 1969. nisu čak ni ozbiljnije oštećena.
Nakon zemljotresa Banjaluka doživljava graditeljski bum. Broj stanovnika u Banjaluci se znatno povećao, izgrađena su čitava nova naselja, poput Borika, u kojem su stanove dobili mnogi Banjalučani koji su u zemljotresu ostali bez krova nad glavom.
Oni manje srećni smešteni su “privremeno” u barakama u naselju Budžak (danas Lazarevo). I danas mnogi stanuju u tim barakama. Interesanstno je da je nakon zemljotresa broj automobila u gradu utrostručen.
Posle potresa, 10. novembra počela je i serija dubokih ljudskih potresa. Tog dana, naime, počela je organizovana evakuacija 8.022 učenika i 499 učitelja, nastavnika i profesora. Jedna za drugom škole su napuštale grad, jer uslova za održavanje nastave nije bilo, pošto su školske zgrade bile teško oštećene ili porušene i jer je trebalo izdvojiti mladost Banjaluke i sačuvati od eventualnih epidemija, koje su se mogle, s obzirom na teške uslove stanovanja, javiti u zimskom razdoblju. Bio je to opravdan potez. Ali, rastanci s najdražim i najmlađim stanovnicima grada teško su svima pali.
Gradovi u koje su pošli, primili su ih prijateljski. Nastojali su na svaki način da im ublaže trenutke rastanka od najdražih, odnosno boravak u svojoj sredini. Tako su činili svi, čak i u inostranstvu. U Veldenu u Austriji je za tu priliku formirana škola “Banjaluka”, sastavljena od blizu 130 učenika trećih i četvrtih razreda.
Kurir.rs/BL Portal