VODIČ ZA SVE POTROŠAČE: Možete lako da se izborite za svoja potrošačka prava, za neke sporove se i ne plaća sudska taksa
Svakog potrošača štiti zakon. Trgovac koji se ne odazove, recimo, pozivu na vansudsko rešavanje dužan je da plati kaznu od 50.000 dinara
O pravima potrošača u Srbiji se često priča, ali se o njima ipak ne zna mnogo. Svaki potrošač bi trebalo da zna svoja prava, rokove za njihovo ispunjenje, ali i koje su to instance kojima treba da se obrate.
Kada neko nije zadovoljan robom, ima određena prava koja potražuje od trgovca. To se radi u četiri koraka.
Prvi korak je da se obrati direktno trgovcu. Ako se on na to ogluši, sledeća instanca je regionalno savetovalište (Nacionalna organizacija potrošača Srbije, Centar potrošača Srbije, Udruženje zaštite potrošača).
Ako oni ne reše problem, treći korak je vansudsko rešavanje spora, i to ako je potrošač prethodno pokušao da neposredno sa trgovcem reši predmet spora ili ako su se sporazumeli da će spor rešiti pred telom za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Četvrti korak je sudska zaštita, prema kojoj se za potrošačke sporove vrednosti do 500.000 dinara ne plaća se sudska taksa! Mnoge buni to što je među pravima potrošača navedeno da imaju pravo od dve godine na opravku i zamenu robe/usluga iako nemaju garanciju.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, objasnio nam je da se tu zapravo misli o saobraznosti robe.
- Zakon daje pravo potrošaču da je roba saobrazna dve godine, a sam prodavac može dati garanciju koja je duža od tog perioda. Ako trgovac nije dao više od onoga što je dao zakon, onda ne može da se popravi o trošku trgovca, i sav teret popravke pada na potrošača.
Pravnik iz udruženja Efektiva Jovan Ristić za Kurir kaže da je reklamaciju važno uložiti pismeno, nikako telefonski.
- Važno je da reklamaciju napišete i da vam trgovac na to stavi pečat da biste ostavili trag u sistemu da ste se pobunili, jer je to ključno u daljim procedurama. Telefonski poziv pravno je najnesigurniji jer nema dokaza o obraćanju trgovcu i sadržini razgovora.
Smatra da je ipak bolje da se potrošač prvo konsultuje sa nekim potrošačkim udruženjem, koje će mu objasniti prava koja ima, pa onda da deluje. Trgovac koji se ne odazove pozivu na vansudsko rešavanje dužan je da plati kaznu od 50.000 dinara. Ako dođe do suda - četvrtog koraka, postoje dva puta - da tužite ili budete tuženi.
- Potrošački sporovi su brzi, prvo ročište je posle mesec dana od tužbe, ali se ljudi retko na njih usuđuju jer se plaše troškova. Drugi put do suda je kada je potrošač taj koji je tužen, i to su oni sporovi od opšteg ekonomskog interesa - kod sporova za komunalije, struju i telekomunikacione usluge. Potrošača utužuju ako kasni sa računom, pa iako je neosnovan, uvećan, jer kompanija račun hoće da naplati.
Osim koraka po kojima postupa potrošač, važno je da znati koji su to rokovi koje trgovac mora da ispuni.
Suzana Trajković