Uznemiravanje je uobičajeno za žene koje se kandiduju za funkcije, a poslanice čine samo 9,9% članova donjeg doma japanskog Parlamenta.
Mari Jasuda je počela da se užasava provere svojih naloga na društvenim mrežama. Dok ju je jedan TV program označio kandidata "koga treba pratiti"na opštim izborima u Japanu ovog meseca, njeni anonimni "pratioci" ne kriju da veruju da, kao žena, uopšte ne bi trebalo da se kandiduje za parlament.
"Optužuju me da spavam sa moćnim ljudima da bih napredovala, zovu kancelariju i pričaju gadosti", kaže Jasuda, koja se bori za mesto u prefekturi Hjogo za opozicionu Ustavno-demokratsku partiju Japana. "Dobijam mejlove od muškaraca koji primećuju moj izgled ili me zovu za sastanak".
Seksualno uznemiravanje postaje životna činjenica za žene koje se kandiduju za funkcije u Japanu, gde je učešće žena u politici već među najnižima u svetu. Uprkos nedavnom pojavljivanju različitosti i roda kao glavnih tema javnih debata – i znakova da su birači progresivniji od mnogih svojih predstavnika – politika zemlje je imuna na promene, kaže Jasuda.
"Postoji mnogo oblasti japanskog života u kojima su žene nedovoljno zastupljene i ne mogu da se izraze, ali to je posebno rasprostranjeno u politici“, kaže ona.
Uprkos ponovljenim obećanjima prethodnog premijera Šinzoa Abea da će stvoriti društvo "u kojem žene sijaju", izbori za donji dom parlamenta 31. oktobra doprinose strahovima da će u političkoj sferi stakleni plafon samo biti ojačan.
Kako se očekuje da će vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) pobediti – iako sa smanjenom većinom – moćnim parlamentom će dominirati muškarci.
Od 1.051 kandidata, samo 186 – ili manje od 18 odsto – su žene, uprkos uvođenju zakona o ravnopravnosti polova 2018. godine koji ohrabruje stranke da izaberu sličan broj muških i ženskih kandidata. To je nešto manje nego na prethodnim izborima 2017. godine.
"Ispada kao da muškarci postaju poslanici po rođenju“, kaže Jasuda, koja je nekada sama išla u kampanju, ali je sada u pratnji dvoje kolega. "Ako bi obični ljudi shvatili da je politika relevantna za njihov svakodnevni život, onda bi bilo prirodno da više žena bude izabrano. Ali većina ljudi se oseća udaljeno od političara, kao da je politika nešto za 'posebne' ljude... u slučaju Japana, sredovečne i starije muškarce", dodala je ona u razgovoru za Gardijan.
Jošiko Maeda, odbornik u zapadnom Tokiju od 2015, kaže da seksizam nije ograničen samo na društvene mreže. Kao članica Japanskog saveza feminističkih predstavnica, Maeda kaže da je su joj se javile političarke širom Japana koje su iskusile uznemiravanje od strane muških kolega, u rasponu od praktičnih šala i podsmevanja tokom debata do stalnog pritiska na njih da podnesu ostavku. "To je maltretiranje, jasno i jednostavno“, kaže ona.
Lokalni saveti sa samo jednom ili nekoliko ženskih predstavnica mogu biti posebno zastrašujući, kaže Maeda, koja je dobila niz onlajn pretnji kada je Alijansa pozvala na uklanjanje "seksualizovane“ virtuelne maskote koja je angažovana da promoviše bezbednost bicikla među školskom decom u gradu blizu Tokija.
Atmosfera u veći i dobro dokumentovani izvještaji o seksualnom uznemiravanju usmerenom na političarke i kandidatkinje gotovo sigurno odbijaju druge žene da se kandiduju za funkcije, kaže ona, iako brzo ističe da nije bila meta uvreda zbog svog pola u gradu koji ona predstavlja.
"Čak i one koji žele da se bave politikom često odustaju od te ideje zbog protivljenja članova porodice. Još uvek ima toliko prepreka da žene postanu političarke", kaže.
Ranije ove godine, kabinet je otkrio da se političarke i kandidatkinje susreću sa "neverovatnim" seksualnim uznemiravanjem, uključujući neprimereno dodirivanje i verbalne napade muških glasača. Od 1.247 ispitanih poslanica u lokalnoj skupštini, 57,6% je reklo da su ih seksualno uznemiravali birači, pristalice ili drugi članovi skupštine. Mnoge su rekle da su bili meta seksualno eksplicitnog jezika ili uvreda na osnovu pola.
Uznemiravanje na stranu, mali broj kandidatkinja koje su se kandidovale na ovomesečnim izborima dokaz je da Japan nije uspeo da reši strukturne prepreke da više žena bude izabrano u parlament, kaže Mari Miura, profesor političkih nauka na Univerzitetu Sofija u Tokiju.
"Aktuelni poslanici su u ogromnoj prednosti na japanskim izborima, tako da sve dok LDP ostane daleko najveća stranka, biće vrlo malo promena u sastavu poslanika“, kaže Miura. "To se dešava samo kada pobedi opoziciona stranka", dodala je.
LDP, koji ima 33 žene među 336 kandidata na izborima 31. oktobra, nije izgubio izbore za donji dom od 2009. godine i vlada gotovo neprekidno od 1950ih. Rezultat je donji dom prepun muškaraca, od kojih su mnogi, uključujući aktuelnog premijera Fumija Kišidu, političari druge ili treće generacije.
"Ako sadašnji predsednik digne ruku, oni mogu dobiti prioritet da postanu kandidati na sledećim izborima“, rekla je nedavno Seiko Noda, ministarka za rodnu ravnopravnost. "Trenutna mesta su u velikoj meri popunjena muškarcima, a partija nije otišla toliko daleko da ih odgurne da bi načinila mesto ženama".
Interparlamentarna unija navodi da je Japan loše stoji u poređenju sa zastupljenosti žena u ostatku sveta - zauzima 165. mesto od 190 zemalja, pri čemu žene čine samo 9,9% poslanika u donjem domu. Ništa drugačija slika nije ni u lokalnoj politici: nešto više od 30% gradskih i seoskih skupština nema ženskih predstavnika, prema podacima iz 2019. godine.
"U mnogim slučajevima, jedini način na koji žene mogu da dobiju podršku velike stranke jeste da pređu preko glava prefekturnih partija koje su zadužene za proces selekcije i koriste lične mreže da apeluju na moćne ljude u stranci“, kaže Miura . "Japan bi trebalo da uvede kvote za kandidatkinje i da ukloni strukturne prepreke kandidovanju za funkciju. Ukoliko to ne učini, ne vidim nikakve izglede za promene u bliskoj budućnosti”.
Kišida, koji je obećao da će preraspodeliti bogatstvo japanskoj srednjoj klasi koja se bori, imenovao je samo tri žene u svoj 20-člani kabinet i protivi se pozivima da se bračnim parovima dozvoli da koriste odvojena prezimena i da se legalizuju istopolni brakovi.
"Japansko društvo se menja“, kaže Miura, navodeći rastuću svest među mlađim ljudima o pitanjima kao što su klimatska vanredna situacija i rodna nejednakost. "Ali japanska politika je ostala potpuno ista".
Kurir.rs