Dugo pripremana saradnja "Madlenijanuma" s kultnim rediteljem Harisom Pašovićem realizovaće se ovih dana premijerom klasika teatra - dramom "Gospođica Julija" Augusta Strindberga. Sarajevski reditelj uradio je i dramatizaciju, a u svom timu ima i scenografa Aleksandra Denića. Premijera je zakazana za sutra, a reprize 30. oktobra, 10. i 11. novembra.
Haris Pašović je za naslovnu junakinju odabrao Saru Dirnbek, zvezdu slovenačkog teatra, višestruko nagrađivanu na značajnim festivalima. Strahinja Blažić je u ulozi Žana, Mina Pavlica kao Kristina, a na sceni će biti i još šestoro mladih glumaca - Katarina Bradonjić, Nikola Knežević, Jovan Veljković, Filip Stankovski, Sofija Kovačević i Ksenija Repić.
- Rad je koncipiran kao pohod vojske umetnika-podvižnika koja teži da spozna savremenu gospođicu Juliju i njenu poslugu. U toj savremenoj "Gospođici Juliji" srećemo na terenu Bohinjskog jezera, u domu slovenačkog bogataša, njegovu kći jedinicu Juliju, koja strada posle jedne teške noći u društvu svoje posluge. Poslugu čine mladi emigranti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a među njima je i zanosni junak Žan, mladić koji se našao u ljubavnom vrtlogu sa svojom gospodaricom - objasnio je reditelj.
U komadu, pored psihološkog elementa, postoji i klasni elemenat. Klasni jaz iz Strindbergovog vremena aktuelan je i danas. U svojoj adaptaciji drame Pašović je uveo i balkanski problem odlaska desetina hiljada mladih ljudi u EU, "trbuhom za kruhom", kako to on kaže.
- Oni su tamo često na dnu društvene lestvice. U svojoj zemlji su bili srednja klasa, ali toliko osiromašena da nisu imali izbora nego da odu i rade najteže fizičke poslove i da budu posluga u EU. S druge strane, mlada naslednica Julija je u svojoj zemlji, nasledstvo joj donosi bogatstvo, ali ne i toliko nužnu sreću. Kao prava gazdarica, Julija postaje bahata, destruktivna i konačno autodestruktivna - objasnio je reditelj.
Pašović veruje da je naturalizam neophodan teatru.
- Pozorište koje izbegava da zaroni u dubinu je možda prihvatljivije u trenutku, to je placebo koji godi našim iluzijama. Naturalizam je opor, ali je lekovit. Naturalizam ne potcenjuje gledaoca, nego ga poštuje. Veruje u sposobnost gledalaca da, kao odrasli, zreli ljudi, prožive pozorišno iskustvo straha i sažaljenja i dožive katarzu, pročišćenje takvih afekata. Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce - poručio je reditelj na konferenciji za medije.
Kurir.rs
Bonus video: