bregzit i posledice

OSVETIĆEMO SE! Francuska zaplenila britanski ribarski brod i zapretila Džersiju da će ostati bez struje, London oštro odgovorio

Čet, 28.10.2021. 8:59h → 9:08h

Foto: Fred TANNEAU / AFP / Profimedia

Sukob oko post Bregzit prava na ribolov preti da preraste u rat, nakon što su Francuzi zaplenili jedan britanski ribarski brod, dok je drugi verbalno upozoren.

Francuska ministarka mora Anik Žirarden rekla je da su brodovi upozoreni noćas tokom provera u blizini Avra. Ona je navela da posada prvog nije htela da ih posluša u početku a da drugi nije imao dozvolu pecanja u francuskim vodama, zbog čega je zaplenjen.

Ministar za Brezgit Lord Frost rekao je juče da su francuske pretnje da će britanskim brodovima biti zabranjen pristup likama "razočaravajuće".

Žirarden je navela da je jedan britanski brod uhvačen kako lovi ribu u Senskom zalivu bez neophodnih dozvola. Prema njenim rečima, brod je sproveden do Avra i tamo zadržan. Ulov će im biti konfiskovan i brod će ostati u luci sve dok ne plate depozit. Kapetan broda bi takođe mogao da bude kažnjen.

Drugi brod je kažnjen jer nisu pristali na kontrolu, rekla je ministarka i dodala da su kontrole britanskih plovila standardne tokom sezone lova na školjke.

Ona je navela i da su kontrole deo "pojačanih kontrola Kanala u kontekstu diskusija o dozvolama Ujedinjenog Kraljevsta i Evropske komisije".

Francuska je upozorila da će iduće nedelje blokirati pristup britanskih brodova svojim lukama, kao i da će pojačati provere britanskih brodova i kamiona, ako se sukob oko prava na ribolov ne reši do 2. novembra.

Iz Londona je poroučeno da su francuske pretnje "preterane" i da krše međunarodno pravo i trgovinske sporazume i upozoreno da će se "osvetiti".

Lord Frost je, pre najnovijeg incidenta, rekao da vlada traži "urgentno objašnjenje" francuskih planova i da će "razmotriti dalju akciju u tom svetlu".

Francusku je razbesnela odluka Bitanije i ostrva Džersi prošlog meseca da ne daju dozvole za ribolov desetinama francuskih brodova jer, kako su rekli, to nije u skladu sa Bregzit dogovorom.

U sredu uveče su objavili ultimatum i upozorili da će početi da nameću "strožije mere" od sledećeg utorka ukljućujući zabranu iskrcavanja britasnkih brodova, pojačanu graničnu i sanitarnu kontrolu britanske robe, strožije bezbednosne provere britanskih brodova i pojačane provere kamiona koji idu ili dolaze iz Britanije.

Francuska je rekla i da pripremaju dalje sankcije, uključujući prekid snabdevanja Džersija, polunezavisne britanske teritorije, strujom.

"Francuska država će nastaviti da podržava svoju ribarsku industriju", navela je vlada u Parizu i dodala da očekuju odgovore od Londona u narednih nekoliko dana.

Lord Frost je u saopštenju poručio da he "razočaravajuće što je Francuska smatrala da mora da preti britanskoj ribarskoj industriji i trgovcima".

"Kako nemamo formalnu komunikaciju sa francuskom vladom po ovom pitanju, tražićemo od njih pojašnjenje njihovih planova i u tom svetlu ćemo razmotriti dalje akcije", dodao je on.

Dauning strit je juče naveo da su pretnje sankcijama "razočaravajuće i neproporcionalne" i da "to nisu očekivali od bliskog saradnika i partnera".

"Mere kojima prete nisu kompatibilne sa Sporazumom o trgovini i saradnji i širim međunarodnim pravom i, ako se sprovedu, izazvaće odgovarajući, kalibrisani odgovor", poručeno je iz Londona.

Kako prenose ostrvski mediji, Britanija će o ovom pitanju razgovarati i sa EU i sa Francuskom. London tvrdi da su odgovorili pozitivno na 98 posto zahteva za dozvolom.

Britanija insistira na tome da odbijeni zahtevi, koji su i doveli do sukoba, nisu pokazali dovoljno dokaza da imaju istoriju ribolova u britanskim ili vodama Džersija.

Francuske vlasti mešutim da je to svega 50 posto dozvola koje im "sleduju", zbog čega su Londonu dali rok do utorka.

Šta stoji iza francusko-britanskog ribarskog rata?

Francuska i Britanija u sukobu su oko prava na ribolov u Lamanšu, i taj sukob prerastao je u ozbiljniji diplomatski i politički osetljiv problem.

Šta je izazvalo sukob? Jednom rečju - Bregzit.

Izlazak Britanije iz Evropske unije, koji je stupio na snagu 1. januarau, prekinuo je sporazume o upravljanju ribljim zalihama u vodama oko Velike Britanije i Kanalskih ostrva.

Do Bregzita, članice EU, uključujući Britaniju, imale su sporazume i zajedničku politiku ribarstva koja je dodeljivala kvote različitih stokova ribarskoj floti svake zemlje.

Kao deo ovih sporazuma, stotinama brodova EU, uglavnom francuskih, dozvoljen je pristup britanskim teritorijalnim vodama bogatim ribom između šest i 12 milja od obale.

Šta se promenilo?

Ribolov je bio jedno od najtežih pitanja za rešavanje u napetim pregovorima o Bregzitu, a britanski premijer Boris Džonson obećao je da će povratiti "potpunu kontrolu“ nad britanskim vodama.

Na kraju, dve strane su se prošlog decembra dogovorile o kompromisu na osnovu kog će se brodovi EU postepeno odreći 25 odsto svojih trenutnih kvota tokom prelaznog perioda od pet i po godina.

Nakon toga će se voditi godišnji pregovori o količini ribe koju brodovi EU mogu uzeti iz britanskih voda.

Prema sporazumu, ribari EU koji žele da pristupe britanskim morima morali su da podnesu zahtev za nove dozvole.

Dozvole su bile za udaljenije vode koje se smatraju isključivom ekonomskom zonom Britanije (12-200 nautičkih milja od obale) i njene bliže teritorijalne vode (6-12 nautičkih milja od obale).

Ribari su morali da dokažu da su tamo radili između 2012-2016.

A Kanalska ostrva?

Oni su poseban, ali značajan deo slike. Džersi je najveće od Kanalskih ostrva, koje imaju samoupravu.

Oni nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali priznaju kraljicu Elizabetu kao svoju šeficu države i zavise od Britanije za odbranu i spoljne odnose.

Bregzit je takođe značio kraj sporazuma o ribolovu u zalivu Granvil između Francuske i Džersija, koji je postavio pravila i kvote za ribolov u vodama oko ostrva.

Prema novim pravilima, francuski ribari su morali da podnesu zahtev za nove dozvole, koje bi im bile izdate ako bi mogli da dokažu da su ranije radili u vodama Džersija.

Da li je spor oko procesa licenciranja?

Da.

Britanija je prihvatila skoro sve zahteve - oko 1.700 - brodova EU za pristup svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. Napetost je oko dozvola za teritorijalne vode.

London je izdao 100 dozvola francuskim čamcima za ove vode blizu svoje obale, dok je 75 zahteva još na čekanju, prema francuskim podacima s početka oktobra.

Za Džersi je izdato 111 stalnih dozvola i 31 privremena dozvola, dok je 75 čamaca odbijeno, pokazuju francuski podaci.

Odbijeni francuski ribari kažu da su im nepravedno ograničeni zbog birokratije i birokratije.

Kažu da malim čamcima nedostaje GPS oprema koja je potrebna da dokaže da su ranije tamo radili, dok se drugi žale da imaju poteškoća da dobiju dozvole za nova plovila koja su zamenila starije modele.

Da li je bilo protesta?

Dа. Francuski ribari uplovili su u glavnu luku na Džersiju u junu da demonstriraju, što je navelo Britaniju da pošalje dva pomorska patrolna čamca u tu oblast.

Francuska vlada je u sredu saopštila da će pojačati carinsku i sanitarnu kontrolu trgovine sa Britanijom i zabraniti britansku morsku hranu u francuskim lukama.

Mere bi trebalo da stupe na snagu sledećeg utorka.

Francuska je takođe istakla mogućnost smanjenja izvoza električne energije u Džersi, ili blokiranja pregovora između Londona i EU o osetljivim temama kao što je trgovina finansijskim uslugama.

Privatno, neki francuski zvaničnici ističu da Britanija takođe zavisi od Pariza da spreči migrante i tražioce azila da ilegalno pređu Lamanš u Englesku.

Šta će se sada desiti?

Francuski zvaničnici kažu da je od kada su počeli da vrše javni pritisak na Britaniju i Džersi u poslednjih nekoliko meseci izdato više dozvola.

Francuska takođe pokušava da okupi ostatak Evropske unije na svoju stranu.

Deset od ostalih 26 članica EU potpisalo je izjavu kojom se osuđuje "nepotpun i neprikladan" odgovor Britanije na ribolov.

Eksperti vide male izglede za poboljšanje britansko-francuskih veza.

S obzirom na izbore u Francuskoj sledećeg aprila, predsednik Emanuel Makron želi da zadrži politički moćne i glasne ribarske zajednice po strani.

Kurir.rs/K.P.