Ne ćuti, prijavi nasilnika i spasi se
Nasilje nad ženama smatra se jednim od najrasprostranjenijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u svetu, a i dalje ostaje uglavnom neprijavljeno zbog nekažnjivosti nasilnika, tišine, sramote i straha žrtve.
Prema podacima Sigurne kuće, koja zbrinjava žene i decu ugrožene nasiljem u porodici, više od 3.000 žena žrtava nasilja potraži pomoć svake godine i svakoj od njih je tragičan događaj u kome je bila zlostavljana, pretučena, psihički ugnjetavana ili silovana promenio život iz korena.
Na deset dana jedna ubijena žena
U društvu u kojem nema socijalne osude za nasilnika procenti slučajeva femicida su visoki, što je slučaj u Srbiji, u kojoj svakih deset dana jednu ženu ubije muž, otac ili sin.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, od početka godine do danas mediji su izvestili o ubistvima 23 punoletne žene (od toga 14 žena su ubili partneri ili članovi porodice, u šest slučajeva žrtva i učinilac nisu bili u porodično-partnerskoj relaciji ili je učinilac nepoznat, dok su u tri slučaja nadležne institucije odgovorile da se ne radi o nasilnoj smrti).
- Osim navedenih 14 ubistava, zabeleženo je i 15 pokušaja femicida u porodično-partnerskom kontekstu od početka godine - precizirali su u AŽC.
Vraćaju se nasilniku zbog finansija
U sigurnim kućama u Beogradu kapaciteti su uglavnom popunjeni, ali uvek ima mogućnosti da se pruži pomoć i prihvate hitni slučajevi i ugrožene žene.
Poznato je da porodično nasilje uglavnom trpe žene koje su materijalno zavisne od nasilnika, zatim one koje su nasilje gledale i u svojim primarnim porodicama i prihvataju ga kao svoju žensku sudbinu, gde muškarci uvek imaju prioritet. Zato je prvi korak da žena bude ekonomski samostalna kako ne bi bile materijalno zavisna od nasilnika i samim tim lakše bi se odvažila da ga prijavi i napusti.
- Čak 9% žena koje su boravile u sigurnim kućama se vratilo nasilniku, nakon čega je nasilje postalo još veće, a razlozi za povratak su često materijalne prirode - podaci su Sigurne kuće.
· Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje