Nemačka nikad nije imala atomsko oružje, ali jeste bilo planirano da i nemačka vojska koristi američki nuklearni arsenal protiv Sovjetskog Saveza.
Nakon pada komunizma, mnogo toga je povučeno iz Nemačke. Ali ne sve. Veruje se da SAD imaju 20 atomskih bombi samo na tlu Nemačke, stacioniranih u američkoj vojnoj bazi u Bihelu.
Zeleni i Socijaldemokrate su u više navrata tražili od SAD da povuče nuklearno oružje sa tla Nemačke, što bi značilo i povlačenje iz NATO programa nuklearnog razoružanja, ali se očekuje da će, kad dođu na vlast, odustati od tog zahteva, kaže za dpa nemački diplomata Volfgang Išinger, bivši ambasador u SAD i predsedavajući Bezbednosne konferencije u Minhenu.
Da li će se Nemačka povući iz NATO-ovog programa za obranu od nuklearnog napada, pitanje je za koalicone pregovore, piše Špigel. Takvi razgovori upravo se vode između Socijaldemokrata, Zelenih i liberalnog FDP-a oko formiranja nove vlade u Nemačkoj, koja će zameniti veliku koaliciju CDU/CSU i SPD-a na čelu s Angelom Merkel.
Povlačenje američkih atomskih bombi iz Nemačke imalo bi ozbiljne posledice po bezbednost u Evropi, upozorava Išinger. To bi bio udarac za Poljsku, koja strahuje od invazivne Putinove Rusije.
"Što se tiče bezbednosne politike, Poljacima ćemo izvući tepih pod nogama ako se Nemačka povuče iz nuklearnog programa odvraćanja", rekao je Išinger i dodao da bi u tom slučaju Poljska mogla da insistira na postavljanju atomskih bombi na svojoj teritoriji.
"Aktivna uloga Poljske u NATO-ovom nuklearnom programu imala bi posledice u Moskvi o kojima ne želim ni da razmišljam", rekao je on i dodao da pretpostavlja da bi "posledice bile katastrofalne" jer bi se nuklearni projektili NATO još više približili Rusiji.
Nakon smanjenja broja američkih vojnika na tlu Zapadne Evrope, za vreme mandata Donalda Trampa pojačan je broj američkih snaga na tlu Poljske.
Nedavno su Socijaldemokrate kritikovale kao "neodgovornu" izjavu v.d.nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer da Moskvi treba staviti jasno do znanja, da je NATO spreman da primeni doktrinu odvraćanja i da ne pomišlja da dođe na ideju da napadne članice NATO i njihove partnere na prostoru Baltika i crnomorskom regionu.
Ova izjava usledila je posle nešto više od nedelju dana od kada je NATO pakt započeo ovogdišnji turnus vežbe pod nazivom "Neprekidno podne", koja se održavala na prostoru južne Evrope, a u kojoj su učestovovale vazduhoplovne snage iz 14 članica NATO.
U Evropi se inače od 2015. godine intenzivno održavaju vežebe pod nazivom "Neprekidno podne" čiji je cilj obučavanje pilota borbene avijacije koji će u slučaju sudnjeg dana nositi nuklearne avio bombe pod krilima svojih letelica, koje bi prema zamsili trebalo da budu upotrebljene protiv Rusije.
Baza Bihal
Nemačka nikada nije imala atomsko naoružanje. Od kad je SR Nemačka postala punopravna članica NATO planirano je bilo da nemačka vojska na svojim borbenim letelicama koristi američke gravitacione nuklearne bombe B 61 protiv Sovjetske armije u slučaju da zatreba.
Ujednjenjem dve Nemačke, propašću Varšavskog pakta i krajem Hladnog rata verovalo se da je to naoružanje odavno povučeno iz Nemačke.
Međutim, to izgleda i nije bio slučaj. Ispostavilo se da bombe i dalje nalaze u bazi Bihal kod grada Ajfela koja je baza 33. taktičke eskadrile nemačkog ratnog vazduhoplovstva u kojoj se navodno i danas čuva 20 nuklearnih vazduhoplovnih bombi i to dva podtipa varijante B61 koje nose lovački avioni.
U slučaju neke nepredviđene vanredne situacije avio bombe tipa B61 bi bile montirane pod krila aviona tornado i direktno usmerene na neprijateljske ciljeve u slučaju ugoržavanja istočnih granica NATO pakta.
Za vreme Hladnog rata cilj nukelarnog arsenala bio je u slučaju da konvencionalni napad ne uspe za zaustavljanje sovjetskog oklopa upotrebi nukelarno oružje.
Interesantno je da se američko taktičko nuklearno oružje ne krije samo u Nemačkoj. Nepotvrđene informacije i predviđanja stručnjaka ukazuju da slične baze postoje i u Italiji, Belgiji, Turskoj i Holandiji.
Bundstag tražio uklanjanje, Merkelova okrenula glavu
Dalekog 26.marta 2010. Bundestag je od vlade u Berlinu velikom većinom zahevao da se "snažno založi za povlačenje američkog atomskog oružja iz Nemačke", ali vlada Angele Merkel u poslednjih 11 godina to nije nijednom uradila.
Naprotiv, nemačka avijacija je od 2015. povećala broj vojnih vežbi na kojima su se piloti osposobljavali za let sa nukelarnim oružjem pod krilima. To je posebno krenulo od kada je Rusija preuzela Krim, razmestila taktičke balističke rakete tipa Iskander u Kaljinjingradskoj oblasti, ruskoj enklavi na severoistoku Evrope između Poljske i Litvanije.
Kurir.rs