Nacionalna garda Biafre, jedna od grupa koje se zalažu za nezavisnost jugoistočne Nigerije, objavila je rat nigerijskoj vladi pošto je objavila 30. oktobar 2021. kao Dan nezavisnosti regiona.
Na video snimcima do kojih je došao Sahara Reporters, vide se neki naoružani ljudi koji su se identifikovali kao pripadnici Nacionalne garde Biafre kako govore da su spremni za rat.
Na jednom od video snimaka, jedan od boraca govori:
„Oslobađanje Biafre je tek počelo. Danas je drugi dan naše slavne nedelje. Možete videti da je nacionalna garda Biafra već na terenu i da je u pokretu i spasiti zatvorenike gospođu Onjekači Ordži i ostale.
„Ovo je Nacionalna garda Biafre, kao što ih vidite, svi su u pripravnosti. Vidite da su spremni za rat, rat za oslobođenje Biafre je upravo počeo.
Kamera je dalje pokazala naoružane muškarce u oko četiri terenca koji su punili svoja vozila.
Čovek iza kamere je zatim prišao čoveku u jednom od vozila, identifikujući ga kao komandanta, generala Inocenta Ordžija.
"Ovo je komandant, general Inocent Ordži. Gospodine, možete li nam reći šta se ovde dešava?" upitao je komandanta.
Orji je odgovorio rekavši: „Želimo da im kažemo da izbori za Anambra nikada ne mogu da se održe. Proglasićemo suverenitet nacije Biafra.“
Neidentifikovani čovek iza kamere je nastavio: „Ovo je naša vojska.
Nacionalna garda Biafrana je u raznim vozilima, spremna da ode i oslobodi zatvorenike koji su bili u zatvoru skoro 15 godina. Možete ih videti kako pune svoja vozila.
„U subotu, 30. oktobra biće ponovno proglašenje suvereniteta Biafre.
Drugi video sugeriše da je čovek sa kamerom bio u vozilu i da su se čuli pucnji.
Glas je rekao: "Bijafranska nacionalna garda je upravo srela neke vojnike "rat je tek počeo."
Naoružani ljudi na snimcima navodno su se sukobili sa pripadnicima nigerijske vojske, što je dovelo do smrti jednog od pripadnika BNG.
Kasnije u četvrtak, šef odnosA s javnošću vojske Onjema Nvačukvu u izjavi je potvrdio smrt jednog od naoružanih napadača.
Prema saopštenju, naoružani napadači su navodno napali lokaciju trupa u Amaekpu u oblasti lokalne uprave Ohafia u državi Abija u četvrtak, 28. oktobra 2021.
On je dodao: „Napadači, koji su bili teško naoružani i prevezeni u nekoliko vozila, otvorili su vatru na lokaciju trupa, ali su naišli na jak otpor vojske. U tom susretu, trupe su neutralisale jednog napodača, dok su drugi napustili svoja vozila i povukli se u neredu sa ranjenicima .
Vojnici su pronašli još tri vozila i uhapsili jednog od napadača.
U međuvremenu, Nacionalna garda Biafrana obećala je da će istaći vojnu zastavu vlasti Biafrana do 30. maja 2021.
Prema grupi, ta aktivnost će značiti potpuno preuzimanje teritorije Biafre, za koje su rekli da će početi od države Anambra.
Grupa je takođe saopštila da je zabranila nigerijsku zastavu da se istakne u bilo kom delu jugoistoka, koji su nazvali teritorijom Biafra.
Sa svoje strane, starosedeoci Biafre su najavili ostanak kod kuće od 5. novembra ako vlada predsednika Muhamadua Buharija ne oslobodi svog lidera Nnamdija Kanua 4. novembra ili pre toga.
Iako su mnogi citirali grupu koja kaže da izbori u Anambri 6. novembra neće biti održani, IPOB je nedavno izjavio da nema interesa za izbore. IPOB je ponovio da nije tražio od stanovnika Anambre da bojkotuju izbore.
Republika Biafra- crtice iz nigerijskog građanskog rata
Republika Bijafra je bila secesionistička država bogata naftom koja je postojala na teritoriji današnje jugoistočne Nigerije. Postojala je od 30. maja 1967. do 15. januara 1970. godine.
Nigerija je 1960. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Šest godina kasnije muslimansko pleme Hausasa u severnoj Nigeriji počinje masakrirati pripadnike hršćanskog plemena Igbosa, što dovodi do egzodusa desetina hiljada Igbosa na jugoistok gdje su Igbosi bili etnička većina. Igbosi su sumnjali da će im nigerijski vojni režim omogućiti ekonomski razvoj pa čak i puko preživljavanje tako da je 30. maja 1967. potpukovnik Odumegvu Odžukuvu sa svojim pristalicama uspostavio Republiku Biafru, koji se sastojala od nekoliko saveznih država Nigerije.
Bijafru su priznali Gabon, Haiti, Obala Slonovače, Tanzanija i Zambija, dok vlade Izraela, Francuske, Portugala Rodezije, Južnoafričke Republike i Vatikana nisu zvanično priznali Bijafru, ali su joj pružali podršku. Podrška spolja naterala je vlasti nigerije da otpor Biafre pokušaju slomiti vojnom akcijom i ekonomskom blokadom, što je tokom narednih godina dovelo do masovne gladi. Diplomatski napori Nigerije nisu uspeli da ponovo ujedine zemlju, pa je rat između Nigerije i Biafre izbio 6. jula 1967. godine.
Snage pukovnika Odžukua imale su poečtne uspege, ali superiorna vojna snaga Nigerije postepeno je smanjila teritoriju Bijafre. Država je izgubila svoja naftne polja – svoj glavni izvor prihoda za snabdevanje stanovništva hranom.
U Bijafri je 1968. godine čitava generacija dece umirala od gladi. Strani dopisnici primetili su prve znake gladi na proleće, i do početka leta pojavili su se prvi izvještaji o hiljadama dece koja svakodnevno umiru, kao jezive, ispijene aveti. Otpor Biafre uspešno slomljen 1970. godine. Dana 11. januara 1970. godine nigerijske snage su zauzele provincijsku prestonicu Overrija, jedna od poslednjih uporišta u Biafri, a Odžukuvuje bio prisiljen da pobegne u Obalu Slonovače. Četiri dana kasnije, Biafra se predala Nigeriji. Računa se da je tokom sukoba stradalo između jedan i dva miliona ljudi, što ga čini jednim od najkrvavijih oružanih sukoba u Africi.
Kurir.rs/saharareporters/Historija