NOĆNA MORA KOJU NIKO NE ŽELI DA PRIZNA: Imaju najveću stopu umrlih u EU, kolaps u bolnicama, 90 odsto pacijenata nevakcinisano
Bugarska trenutno vodi na globalnoj rang listi smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom po glavi stanovnika, dve nedelje pre održavanja vanrednih izbora po treći put ove godine, koji će biti održani 14. novembra.
Medicinski radnici u glavnoj bugarskoj bolnici za hitne slučajeve vode tešku bitku dok je porast broja slučajeva koronavirusa preplavio krhki zdravstveni sistem u zemlji.
Nakon relativno mirnog leta, ova balkanska zemlja je teško pogođena još jednim talasom pandemije jer nije preduzela strože mere suzbijanja.
Zdravstveni problemi Bugarske su pojačani produženom političkom krizom koja je ostavila zemlju bez redovne vlade od prošlog proleća, narušavajući poverenje javnosti u institucije.
Bugarski zdravstveni zvaničnici krive nepoverenje javnosti u vakcine i vladu – samo 1 od 4 odrasle osobe je u potpunosti vakcinisano – za trenutnu nevolju sa virusom u zemlji.
U petak je više od 7.553 osobe bilo na bugarskim odeljenjima za COVID-19, uključujući 656 na intenzivnoj nezi. Više od 90 odsto pacijenata nije vakcinisano, pokazuju podaci. Pored toga, prijavljeno je 5.178 novih infekcija i još 124 smrtna slučaja, čime je broj umrlih u zemlji porastao na 23.718.
Bugarska je imala najveću stopu smrtnosti od COVID-19 u 27 zemalja Evropske unije u poslednje dve nedelje.
Kolaps sistema
"Trenutno prolazimo kroz jedan od najtežih perioda od početka pandemije“, rekao je AP Georgi Georgijev, šef odeljenja intenzivne nege u Pirogovoj, glavnoj urgentnoj bolnici u Sofiji.
Intenzivna nega bolnice pretvorena je u kovid centar sa tri odvojene sobe za lečenje pacijenata kojima su potrebni intubacija i ventilatori, plus 10 soba za pacijente sa blažim simptomima.
Georgijev kaže da 30 odsto pacijenata sa koronom u bolnici u nekom trenutku mora da bude intubirano. Georgiev je za porast zaraza okrivio rasprostranjeni skepticizam u vezi sa vakcinama među Bugarima, koji su zemlju pretvorili u najmanje vakcinisanu naciju u EU.
"Svakog dana Bugarska izgubi ekvivalent jednoj avionskoj nesreći. To je zaista užasno“, rekla je Ruža Smilova, programska direktorka Centra za liberalne strategije sa sedištem u Sofiji.
Ipak, sumorni naslovi nisu učinili da stanovništvo poštuje mere. Protesti su izbili u nekoliko gradova protiv zelenih potvrda ili sertifikata koji su postali obavezni za ulazak u tržne centre ili restorane.
Zemlja je u jeku teške političke krize, obeležene višemesečnim protestima koji su počeli prošle godine pozivajući na ostavku populističke vlade koju predvodi Bojko Borisov i njegova partija Gerb (Grb), koja je na vlasti od 2009.
Od tada su dva puta organizovani parlamentarni izbori, u aprilu i julu, ali pobedničke stranke nisu uspele da formiraju vladajuću koaliciju. Trenutno, zemlju vodi prelazna vlada koja je oklevala da donese strože mere iz straha od reakcije javnosti.
Zemlja koja se najbrže smanjuje
Bugarska takođe trpi značajan demografski pad zbog migracija, kao i niske stope nataliteta. Trenutna spirala smrti zbog COVID-a će verovatno pogoršati problem.
"Tragedija će samo rasti. Šokantno je videti ovo u društvu koje je opsednuto demografskom krizom u zemlji – Bugarska je zemlja koja se najbrže smanjuje i izgubila je 10% stanovništva u poslednjih 15 godina od pristupanja“, rekla je Juronjuzu Smilova.
"Dakle, iako postoji demografska panika, društvo je trenutno neosetljivo na masovne gubitke života. Nije spremno za strože mere. Ako se to ne promeni, ne vidim kako će predsednik uvesti strože mere“, dodala je ona.
U ovom trenutku, Bugarska je registrovala 338,83 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, a iza njih je samo Brazil sa 287,46 žrtava. Jedina druga evropska zemlja u prvih pet je susedna Rumunija, sa 237,73 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, što je stavlja na treće mesto ukupno, prema podacima Centra Džons Hopkinsa od 29. oktobra.
Njeni građani su i najmanje vakcinisani u Evropi. Samo 1,38 miliona ljudi je dobilo dve doze, što je 20 odsto od skoro sedam miliona stanovnika.
Uprkos tome, uvođenje zelene propusnice obavljeno je relativno tiho "u zemlji koja je navikla da njeni političari umanjuju sve što bi moglo da uznemiri njihove birače“, kaže Angel Petrov, reporter Dnevnika, jednog od najznačajnijih bugarskih onlajn medija.
"Kada je sadašnja prelazna vlada ovog leta shvatila da će u novembru biti novi izbori, odlučili su da vrlo pažljivo pristupe javnim merama koje bi mogle dovesti do nezadovoljstva“, dodao je on.
Izbori, treći put
Bugarska je imala značajnih problema da odluči ko bi trebalo da nasledi bivšeg premijera Borisova, koji je podneo ostavku u maju. Pre predstojećih izbora, Bugarska je održala dva glasanja u periodu od tri meseca. Rezultati u julu ponovili su one iz aprila, pri čemu je istih šest partija i koalicija prešlo obavezni izborni cenzus.
Ali iako su rezultati značili da je bilo ko od šestoro mogućih kandidata za vladinu koaliciju, skoro niko se nije video oči u oči, a vršilac dužnosti predsednika Rumen Radev morao je da raspiše još jedan, treći krug. Ovog puta bugarski birači biraće i predsednika i parlament.
Od maja, prelazna vlada koju je imenovao Radev i koju je predvodio Stefan Janev, bivši vojni oficir i nekadašnji ministar odbrane, veoma je pazila da nikga ne uznemiri, sprovodeći ono što Petrov opisuje kao "kulturu pomirenja“.
"Ono što znam je da stav bugarskih vlasti nije pomogao ljudima da se pomire sa onim što se dešavalo tokom ove pandemije. To je očigledno iz činjenice da su sve različite politike u poslednjih godinu i po dana bile usmerene na smirivanje ljudi“, rekao je on. "Ovo je kultura koju je podstakla desetogodišnja Borisovljeva vlada, a predsednik Radev i njegova prelazna vlada su ovim apsolutno razmaženi".
"To je politika da se uvek trudimo da niko ne bude uvređen ili ljut zbog onoga što se dešava, vlada koja stalno želi da pokaže da se prilagođava svačijim zahtevima“, objasnio je Petrov.
On smatra da je pristup pomirenja bio najlakši način da se vlada narodom koji je tradicionalno veoma nepoverljiv u institucije vlasti.
"Mislim da u tome postoji kulturni element. Mislim da je problem duboko i patološko nepoverenje ne samo u vladu ili institucije, već u nepoverenje u bilo koju kolektivnu organizaciju van sopstvenog balona“, zaključio je Petrov.
Nepoverenje
Bugarska je bila jedna od ključnih imperija u jugoistočnoj Evropi u srednjem veku, a ti periodi bili su presecani značajnim periodima kada je bila deo Vizantijskog ili Osmanskog carstva. Osim između 12. i 13. veka – perioda prekinutog mongolskom invazijom – zemlja je ponovo stekla nezavisnost tek 1878.
Saveznik Nemačke u oba svetska rata, zemlja je postala komunistička država-satelit SSSR-a 1945. Padom Berlinskog zida 1989. i raspadom Sovjetskog Saveza Bugarska je prošla kroz bolan period tranzicije ka kapitalizmu, kao i većina drugih. zemlje jugoistočne Evrope.
Komunistički period je, posebno, doveo građane do nepoverenja u preveliko prisustvo vlade u njihovim životima - posebno u vlast koja ne izgleda uvek najefikasnija ili posebno zainteresovana da dobrobit svojih građana stavi ispred svojih ličnih interesa, što je i dalje glavna pritužba protiv Borisova.
Upravo ta opreznost je izazvala široko rasprostranjeno oklevanje u vezi sa vakcinom.
"Nepoverenje u vakcinu u Bugarskoj je uglavnom rezultat nedostatka održive kampanje koju podržava država u korist vakcinacije. Država je uradila jako malo, pre mesec dana je počela prva kampanja za promociju vakcinacije“, objašnjava Smilova.
Globalno nepoverenje u vakcinu AstraZeneka – koje se videlo i u nekoliko drugih zemalja EU – takođe nije pomoglo.
"Iako nismo imali problema sa pristupom vakcinama, imamo mnogo veću ponudu AstraZeneke u poređenju sa Fajzerom i Modernom. Prijavljeni neželjeni efekti u vezi sa AstraZenekom jedan su od razloga zašto su ljudi počeli da sumnjaju da li uopšte treba da se vakcinišu“, rekla je ona.
Za neke je to takođe značilo da bi trebalo da sumnjaju u postojanje virusa generalno, a procenjuje se da jedna trećina stanovništva pripada toj grupi.
Antivakseri
Ovo je veliko biračko telo u očima domaćih političara. Brojni, uglavnom, populistički ili otvoreni nacionalistički akteri koji se bore za vlast u predstojećem krugu izbora pokušavaju da se oslanjaju na ovo osećanje. U izbornim debatama nedeljama pre glasanja obično se pojavljuju marginalne i nacionalističke stranke koje izražavaju kovid-skeptična osećanja.
"Vazraždane, ultranacionalistička stranka krajnje desnice, bila je glavni glas u kampanji protiv vakcinacije, i oni su na korak od prelaska praga za ulazak u parlament. Ali čak su se i centrističke partije poigravale sa ovom retorikom“, rekla je Smilova.
Navodna antielitna partija "Ima takvog naroda" na čelu sa TV voditeljem i muzičarem Slavijem Trifonovim, koja je prva u julu, takođe je igrala na kartu antivaksera uoči julskih izbora.
Uprkos pobedi, Trifonovljeva partija se borila da formira vladu i očekuje se da će ovoga puta njihov rezultat biti lošiji. Zbog toga su sada u svojoj kampanji potpuno ignorisali košmarnu situaciju u zemlji.
Stranke koje su u julu prešle cenzus, poput Demokratske Bugarske i Stand Up! Get Out! (Ustanite!Izađite!), kao i IMRO na čelu sa desničarskim nacionalistom Krasimirom Karakačanovim, koji nije prošao na prethodnim izborima, sve se bore za podršku uoči izbora.
Smilova, međutim, smatra da su stranke koje ne podržavaju otvoreno antivaksere takođe krive što ne pokušavaju da budu glas razuma. Naprotiv – neki su otvoreno ismevali opasnost koju predstavlja COVID-19 umesto da zauzmu čvrst stav u korist vakcinacije, rekla je ona.
"Mnogi od njih su se zarazili tokom drugog ili trećeg talasa, a nakon oporavka dali su izjave da se još neće vakcinisati“, rekla je Smilova Juornjuzu. "Mnogi političari u Bugarskoj su ili podsticali antivakserska osećanja ili nisu činili ništa da ih zaustave", dodala je ona.
Jedine stranke sa platformom za vakcinaciju su partija turske manjine, Pokret za prava i slobode i Gerb.
Predsednik Radev je taj koji može da spreči državu od daljeg pustošenja virusom, smatra Smilova – ali ne pre izbora.
"Odgovornost za rešavanje ovog pitanja je na predsedniku. On je taj koji je imenovao prelaznu vladu“, rekla je ona. "On je jedini koji u suštini sada može da preuzme odgovornost, međutim, ne očekujem da će to učiniti jer se kandiduje za reizbor. Tako da ne očekujem da će se stvari promeniti pre izbora u novembru“, zaključila je Smilova.
Kurir.rs
Bonus video: