BEOGRAD - Mlađi ga se ne sećaju, već je bio u penziji i nestao sa TV ekrana, ali stariji i te kako, posebno svedoci događaja na Kosovu od 1984. pa naovamo kada je vidljivo postalo sve ovo što nam se i danas događa.
Vest o smrti Miloša Markovića, izveštača, dopisnika i TV voditelja udarnog Dnevnika u 19.30 Prvog programa tadašnje TV Beograd a današnjeg RTS mnoge je zatekla. Gledaoci ga dugo nisu ni videli niti bog zna šta čuli o njemu jer je već poodavno bio u penziji.
Kad se letos pojavio u emisiji Milomira Marića na TV Happy "Goli život" mnogi ga nisu ni prepoznali - promenio se, ostario, smršao...
Kao da je predosetio kraj, Miloš je u letošnjoj emisiji ispričao mnoge detalje iz svog života o kojima nismo ništa znali jer je važio za nenametljivog, mirnog i povučenog čoveka kog smo znali samo sa TV ekrana. O Milošu privatno nije se znalo gotovo ništa osim da je godinama dopisivao iz Prištine za RTS a potom vodio i TV Dnevnik.
Ispovest o svom golom životu započeo je sećanjima s Kosova gde je kao dopisnik još onda čuo mnoge tužne lične priče - o albanskim progonima Srba, ubistvima, silovanjima, otimanjima kuća, njiva, imovine, masovnom iseljavanju i ćutanju države na tu temu zbog koje su mu mnoge priče odande ostale neispričane a prilozi neobjavljeni na televiziji.
Pričao je i o svom detinjstvu i svom životu. Rođen je u Vojvodini u selu Međa u kojem je rođen pisac i lider SPO Vuk Drašković. Odrastao je u Hercegovini.
Za sebe kaže da je bio dete državnog neprijatelja i da je zbog toga umalo izbačen iz škole iako je bio odličan đak i jedan od najboljih pa se postavilo pitanje kako je on to odličan a nisu đaci roditelja s knjižicama Komunističke partije.
Ispričao je i da se teško živelo u bedi i sirotinji, kao i da mu se majka najviše mučila. Za oca je rekao da je bio načitan i da je voleo da čita i da je verovatno bio jedini seljak u državi koji je bio pretplaćen na Književni pregled.
Ispričao je i neverovatne detalje iz života svoga školskog druga iz istog sela Vuka Draškovića o kojima do letos, kako je rekao, nije želeo ni reč da kaže iako su mu mnogi mnogo toga nudili da ispriča sve što zna o njemu.
- Kad mi je bilo 12 dana otac je rešio da se iz Međe vrati za Hercegovinu, išao je stočnim vozom do Mostara... Vuk Drašković i ja rođeni smo iste godine - pričao je Miloš dodajući da su bili školski drugovi.
- Dosta smo se i družili, znao sam o njemu mnogo toga... - kaže. Nudili su mu svašta da ispriča šta zna o Vuku ali on to nije hteo.
- Nažalost, tačno je da se Vukov otac iz Vojvodine vratio u Gacko zbog ubistva dečaka, jednog malog Slovaka koji je krišom brao trešnje u njegovoj bašti... On ga je kocem i onda suđenje... a Vukova majka s njim na porođaju padne u komu, nije dolazila sebi - ispričao je u emisiji.
- Vuk majku nije ni upamtio, ona je na porođaju pala u komu i umrla.... Devedesetih je Vuk s Danom jednom došao kod mene kući, a tu je bila i moja pokojna majka i on je pita: U mom selu svi su upamtili kad se čija krava otelila a niko ne zna kad sam se ja rodio, dal se ti sećaš... A pokojna majka kaže: Ja bogami ne znam... Ali smo tamo podjesen čuli da se u Vidaka našlo muško dijete ali koji je dan bio ne znam...
- Neverovatno, ali mene i Vuka zadojila je ista žena - ispričao je Miloš dodajući da je svojevremeno rekao sam sebi, pošto su iz istog mesta i iz iste gimnazije: Nemoj nikad ništa da govoriš o njemu.... I nije, dotad.
Dodao je tada i da je Vuk načitan ali da je njegova retorika isprazna prethodno ispričavši u emisiji da je otac Vuka, iako su rođeni gotovo u isto vreme, prijavio da je rođen 29. novembra, što je tada bio najveći praznik SFRJ.
Kurir.rs/TV Happy/SĐP/Goli život