Klimatske promene su najveća pretnja s kojom se svi suočavamo, a kada je reč o pandemiji koronavirusa - optimista sam da će se život uskoro vratiti u normalu. To u intervjuu za Kurir kaže Šan Makleod, britanska ambasadorka u Beogradu.
Osim o svetskom samitu o klimatskim promenama, koji se sledeće nedelje održava u Glazgovu, a kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naša sagovornica govori i o ekonomskoj saradnji dve države, kosovskom problemu i nedavnim incidentima na severu Kosmeta, izazovima s kojima se Britanija suočava nakon izlaska iz EU, ali i o njenom upoznavanju naše zemlje...
Ovih dana je ugovorena saradnja Srbije i britanske izvozne kreditne agencije - UKEF, pa će tako ova najstarija svetska izvozna kreditna agencija dati zajam od 430 miliona evra za izgradnju Moravskog koridora, koji je trenutno jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji. Da li je u planu još neka slična saradnja?
- Ujedinjeno Kraljevstvo je posvećeno podršci budućem prosperitetu ovog regiona. Vodeća agencija za izvozno finansiranje UKEF - najstarija kreditna agencija na svetu - izdvojila je do četiri milijarde funti za podršku razvoju infrastrukture u Srbiji. Naša zemlja ima ogromno iskustvo i stručnost u oblastima kao što su železnica, zelena energija i upravljanje projektima koji mogu pomoći u modernizaciji i razvoju vaše infrastrukture i poboljšanju povezanosti s vašim susedima. Na primer, imamo snažnu tradiciju inovacija u železničkom sektoru - nedavno sam upoznala britanske inženjere koji su razvili "preuređeni" voz na vodonik koji bi mogao biti savršen za železničke rute koje su preskupe ili udaljene da bi bile električne. Ovo bi moglo biti interesantno za Srbiju. Takođe smo veoma zainteresovani da budemo deo projekta izgradnje beogradskog metroa - naša UKEF kreditna linija je veoma pogodna za ovako velike projekte.
Sledeće sedmice u Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama - COP26, kojem bi trebalo da prisustvuje i srpski predsednik Aleksandar Vučić. No, da li je zapravo svet uveliko zakasnio sa preduzimanjem konkretnih mera o ovom pitanju? I koliko je realan novi dogovor o zaustavljanju rastućih temperatura u svetu, što će biti i ključna tema pomenutog samita?
- Klimatske promene su najveća pretnja s kojom se svi suočavamo. Već utiču na temperaturu planete i kao što smo videli širom Evrope ovog leta, izazivaju dosad neviđene požare i opasne nivoe poplava... Naše prirodno okruženje, naš način života, naša poljoprivreda - sve ove stvari su pod uticajem klimatskih promena. Moramo da usporimo i preokrenemo globalno zagrevanje, moramo da prilagodimo naše okruženje i privredu, moramo da podržimo zemlje koje su najteže pogođene i moramo da sarađujemo širom društva unutar zemalja, kao i između zemalja. Ovo je upravo ono što konferencija COP26 Ujedinjenih nacija o klimi, koja se održava sledeće nedelje u Glazgovu u Škotskoj, nastoji da postigne. Naš premijer Boris Džonson će podsticati zemlje da budu ambicioznije i ohrabrivati ih da postave ciljeve za "neto nula emisije", drugim rečima - naporima da se ne emituje više ugljenika nego što može da se apsorbuje. Veoma sam zadovoljna što će predsednik Vučić sledeće nedelje biti među 130 šefova država i vlada u Škotskoj, pogotovo što sam polu-Škotkinja, a Glazgov je grad koji poznajem od detinjstva.
I britanska kraljica Elizabeta je nedavno rekla: "Zaista je iritirajuće što (svetski lideri) govore o klimatskim promenama, ali ništa ne preduzimaju."
- Imamo izreku na engleskom: "Dela govore više od reči." Potrebno nam je i više ambicije, ali i više akcije.
Velika Britanija se pominjala kao zemlja koja je otvoreno podržala nedavni upad naoružanih albanskih specijalaca na sever Kosmeta. Kako vi gledate na tako radikalne akcije Prištine?
- Bilo mi je žao što sam u nekim novinama ovde prošle nedelje videla dezinformacije i potpuno neosnovane optužbe o Velikoj Britaniji u vezi sa policijskom operacijom protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala na nekoliko lokacija širom Kosova, tokom koje je uhapšeno više osoba. Nažalost, neki građani i pripadnici policije su povređeni u sukobima tokom policijske akcije. Organizovani kriminal je, nažalost, ozbiljan problem širom regiona. Kriminalne grupe su uključene u krijumčarenje raznih stvari, uključujući drogu i oružje. Ovo ne samo da je nezakonito i predstavlja opasnost za šire društvo već takođe svake godine košta vlade u regionu i šire ogromne količine novca koji bi se mogao potrošiti na sektore kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i infrastruktura. S partnerima širom regiona - uključujući Srbiju i Kosovo - radimo na suzbijanju organizovanog kriminala i podržavamo napore organa za sprovođenje zakona da se s njim pozabave na odgovoran način.
Kako vidite aktuelnu situaciju s dijalogom Beograda i Prištine?
- Britanija ostaje posvećena podršci normalizacije odnosa kroz dijalog koji vodi EU. Jasno je da je u interesu svih zajednica da žive u bezbednom i stabilnom okruženju, i to ne samo zato što održiva stabilnost nudi najbolju priliku za ekonomski razvoj i prosperitet. Izgradnja poverenja i veza između zajednica unutar i izvan granica jednako je važna kao i politički proces. To podrazumeva rešavanje nekih bolnih pitanja, kao što su slučajevi nestalih osoba, gde Ujedinjeno Kraljevstvo radi na podršci i vlastima i porodicama ožalošćenih. Ali takođe podrazumeva i gledanje ka budućnosti i fokusiranje na otvaranje mogućnosti za mlade ljude danas, kao i stvaranje najboljeg mogućeg okruženja za buduće generacije.
Činjenica je da EU sve više gubi kredibilitet kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine o Kosovu, te da se u rešavanje ovog pitanja sve više angažuje administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena...
- Ujedinjeno Kraljevstvo više nije članica EU i ne mogu da govorim u njeno ime, ali se ne može očekivati da kritikujem njenu ulogu u ovom važnom procesu, gde ima našu punu podršku, a kao što moje kolege iz SAD jasno navode, i punu podršku Vašingtona. Napredak u dijalogu će na kraju zavisiti od Srbije i Kosova, a ne od spoljnih posrednika. Videli smo kako je u Severnoj Irskoj napredak u rešavanju dugotrajnih i bolnih sukoba došao odlučnim, hrabrim koracima političkih lidera, koji su, uzgred rečeno, nagrađeni Nobelovom nagradom za mir. Nadam se da ćemo sličnu političku volju videti u Beogradu i Prištini.
Britanija se nakon izlaska iz EU suočava s nekim nestašicama, nastala je kriza sa snabdevanjem, pre svega, gorivom, evidentan je manjak radne snage... Da li je, dugoročno gledano, bregzit možda bio greška?
- Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije usledio je nakon nacionalnog referenduma. Vlada se obavezala da će poštovati ishod tog referenduma, pa smo izašli iz EU. Trgovinski i pravni okviri naše zemlje bili su neizbežno usko povezani s našim članstvom više od 40 godina, tako da nije iznenađujuće što je proces napuštanja bio prilično komplikovan. Ali ne može se sve što se dešava u Ujedinjenom Kraljevstvu pripisati bregzitu. Na primer, kao i mnoge zemlje, iskusili smo poremećaje i ekonomske izazove povezane s pandemijom kovida. Nedavni problem u snabdevanju gorivom bio je prilično lokalizovan i kratkotrajan u UK. U stvari, čini se da smo iz najgorih ekonomskih efekata pandemije izašli jači nego što su neki očekivali. Štaviše, po nezavisnim procenama, 2021. godine će naš ekonomski rast dostići 6,5 odsto, što je najbrža stopa rasta zabeležena od 1973.
Kako, kao državljanka zemlje koja je doskoro bila deo EU, sada gledate na Uniju?
- Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo EU, ali nije napustilo Evropu. Mnogi od naših najbližih saveznika i najvažnijih trgovinskih partnera su članice EU. Radimo zajedno u NATO, Savetu Evrope i OEBS. Zajednička nam je posvećenost demokratskim vrednostima koje te organizacije predstavljaju. Ovde, na zapadnom Balkanu, tri naša partnera iz Kvinte su države EU, a mi ostajemo jaka i aktivna podrška reformskim procesima koji će poboljšati svakodnevni život ljudi širom zemlje i približiti vas Evropskoj uniji. Naravno, takođe ćemo nastaviti da blisko sarađujemo sa EU svugde gde imamo zajedničke prioritete i gde se suočavamo sa zajedničkim izazovima.
Da li ste optimista kad je reč o okončanju globalne pandemije koronavirusa ili bar njenom boljem stavljanju pod kontrolu? Da li imate utisak da je "nova normalnost", koju nam je donela pandemija, postala trajna stvarnost?
- Kao što je slučaj s većinom ljudi, ovo je prvi put u mom životu da sam doživela pandemiju. Živeći u ruralnom delu Britanije videla sam razorne posledice izbijanja drugih ozbiljnih bolesti među životinjama, ali i kako se manje-više život vraća u normalu posle nekoliko meseci. Ova pandemija je s nama u Evropi već skoro dve godine, a možda i duže u Kini. Nisam epidemiolog i bilo bi pogrešno da dajem prognoze. Ovo je zaista strašna bolest i njene posledice su bile razorne za pojedince, porodice i države. Ali razvoj efikasnih vakcina protiv koronavirusa, uključujući Oksfordsku "astra zeneku", doveo je do značajnog pomaka nabolje. U naporima da se pandemija što pre završi, Velika Britanija je obećala da će donirati 100 miliona vakcina državama širom sveta do juna 2022. godine. Ovde u Beogradu možemo videti kako većina vakcinisanih koji eventualno obole ima mnogo blaže simptome od nevakcinisanih osoba. Dakle, iako se sojevi i mutacije pokazuju kao tekući izazov, a situacija je i dalje veoma ozbiljna u mnogim zemljama, uključujući Srbiju i Ujedinjeno Kraljevstvo, optimista sam da će se život vratiti u normalu. Nadam se da će se to desiti tokom mog mandata kako bih mogla da vidim Srbiju i region bez maske!
Boban Karović