Iako su čelnici G20 prvog dana samita uspeli da se dogovore oko međunarodne poreske reforme, nisu uspeli da postignu dogovor o jednom mnogo važnijem pitanju - klimatskom sporazumu.
Lideri najrazvijenijih ekonomija sveta jednoglasno su podržali uvođenje globalne minimalne poreske stope čiji je cilj da spreči da velike korporacije skrivaju profit u poreskim rajevima, a dogovorili su se i oko davanja većeg broja vakcina protiv koronavirusa siromašnijim državama.
Ministri finansija država članica G20 pre nekoliko meseci dogovorili su se da minimalna poreska stopa bude 15 odsto, tako da je formalno odobrenje na samitu u Rimu bilo očekivano, navodi AP.
Lideri G20 su u Rimu, na prvom samitu uživo posle dve godine, podržali poziv da se produži otpis duga za siromašne zemlje i obećali da će 70 odsto svetske populacije biti vakcinisano protiv koronavirusa do sredine 2022. godine, navodi Rojters.
Nova pravila bi trebalo da stupe na snagu 2023. godine, a zvanično će biti potvrđena u zaključnoj izjavi G20 u nedelju, rekli su izvori bliski pregovorima u Rimu.
Dogovor je početkom oktobra postiglo 136 zemalja koje s više od 90 odsto učestvuju u svetskom BDP-u, pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Reforma treba da omogući ovim zemljama da, zahvaljujući ovom minimalnom porezu, ostvare dodatnu zaradu od nekih 150 milijardi dolara.
Deo dogovora je u tome da deo poreza na dobit multinacionalne kompanije plaćaju u zemlji u kojoj ostvaruju dobit, odnosno da porez više ne plaćaju u zemlji u kojoj su zvanično registrirovane.
Međutim, mediji koji su se domogli nacrta završne deklaracije sa skupa navode da specifični klimatski ciljevi nisu usaglašeni. "O nekim elementima deklaracije o klimi još se pregovara", rekao je neimenovani zvaničnik Bele kuće.
Čak i ako se postigne neki napredak do završetka samita danas, radne verzije koje kolaju među novinarima izazivaju bojazan da će sporazum biti uopšten.
Nevladine organizacije posebno brine to što nema jasnog vremenskog roka za postizanje "nulte emisije". Nema zasad ni dogovora ni ciljanog roka za ukidanje subvencija za fosilna goriva.
Takav rezultat bio bi posebno razočaravajuć jer u nedelju uveče u Glazgovu počinje klimatski summit COP26, koji će okupiti mnogo širi krug zemalja od G20, koji čine razvijene zemlje, poput SAD-a i članica EU, i ekonomije koje se brzo razvijaju, poput Kine, Rusije, Brazila i Indije, i veliki su emiteri stakleničkih plinova.
"Onima koji dolaze iza nas ne smemo ostaviti planetu prepunu sukoba, iscrpljenih resursa", rekao je italijanski predsednik Serđo Matarela na svečanoj večeri za učesnike samita.
"Stiglo je vreme za ključne odluke. Oči milijardi ljudi, celih naroda, uprte su u nas i na rezultate koje možemo ostvariti", rekao je on.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel priznao je ranije da su pregovori teški jer neke zemlje "zavisne od uglja", ali nije poimence prozvao Rusiju i Kinu
U međuvremenu, nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u Rimu, tražeći odlučniju borbu protiv klimatskih promena.
Kurir.rs/Agencije