Prištinska vlast krenula u agresivnu militarizaciju svojih snaga. Krajnji cilj je stvaranje vojske, upozoravaju sagovornici Kurira
Priština je usvajanjem budžeta za 2022. godinu i ulaganjem čak 100 miliona evra u Kosovske bezbednosne snage (KBS) potvrdila da se uveliko sprema na formiranje sopstvene vojske. Mnogi njeni generali i bivši ministri odbrane pozdravili su izdvajanje znatno većeg novca za militarizaciju i naglasili da vojska Kosova treba da se opremi teškim naoružanjem, što je još jedna izuzetno opasna poruka upućena Srbiji i Srbima s Kosova i Metohije, ocenjuju sagovornici Kurira.
Žele vojsku
O trošenju novog budžeta za vojne svrhe, koji je za čak 30 miliona evra veći od prethodnih, govorio je bivši komandant KBS Kadri Kastrati:
- Vojska Kosova trenutno je snabdevena samo ličnim oružjem i nekim snajperima. Njoj su potrebni topovi svih kalibara, minolovci svih kalibara, oružje za PVO, sredstva komunikacije i lična oprema vojnika.
Vojnopolitički analitičar Vlade Radulović ocenjuje za Kurir da je Priština ozbiljno ušla u proces transformacije snaga KBS u takozvanu vojsku Kosova, što pokazuju i planirane nabavke raznovrsnog naoružanja.
- Srbija mora pomno da prati poteze Prištine u tom smislu i da ih ima u vidu prilikom planiranja razvoja svojih snaga. Samo treba pratiti šta se dešava na terenu. Mi modernizujemo ratno vazduhoplovstvo, oni nabavljaju lake prenosne raketne sisteme PVO. Mi jačamo oklopnu komponentu, oni kupuju protivoklopne sisteme. Obuka njihovih kadrova uveliko traje, a uz sve to, iz godine u godinu se beleži povećanje broja regruta - upozorava on.
Pritisak na Srbe
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš smatra da je naoružavanje kosovskih Albanaca deo pritiska na Srbiju.
- Ovo su zabrinjavajuće najave zato što potvrđuju da vlada u Prištini neprestano militarizuje područje Kosova, iako to ne bi smela da radi. Prisustvo vojne sile na Kosovu je veoma jasno uređeno međunarodnim odlukama i one kažu da je misija Kfora jedina legalna vojna formacija na Kosovu. Sve ostalo je nelegalno, a samim tim i opasno za bezbednost ne samo Kosova nego i regiona. Reč je, dakle, o formiranju i naoružavanju paramilitarnih formacija, što je samo po sebi nedopustivo. One nisu pretnja za Srbiju, jer je nesrazmera u snazi ogromna, ali jesu deo pritisaka na Srbiju i predsednika Vučića i direktno su u vezi s procesom dijaloga - upozorava naš sagovornik.
On napominje i da je tipično da se ovakve priče o naoružavanju kosovskih Albanaca pojavljuju uvek kada je dijalog u zastoju, kao što je sada slučaj:
- Ovim su najvećoj bezbednosnoj pretnji izloženi kosovski Srbi i siguran sam da ovo neće proći bez snažne reakcije Srbije, pre svega kod naših partnera iz SAD, koji imaju i najveći uticaj na odluke kosovskih Albanaca. Ako im je zaista stalo da dijalog Beograda i Prištine donese rezultat, ovo nije put ka tome, jer mogli su bezbroj puta da se uvere da ovakvi i slični pritisci ne donose rezultat kada je reč o predsedniku Vučiću.
Kurir.rs