SVI IZAZOVI SAMITA G20: Vakcine i njihova preraspodela, lanci snabdevanja i globalni porez za korporacije! VIDEO
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu objašnjava sukob vaksera i antivaksera i profil antivaksera.
G20 samit se odvija u jeku do sada nezapmaćene zdravstvene krize. Posledice pandemije Kovid-19 imaju direktne ekonomske I bezbednosne poslodice po savremene države I društva. Agenda 20 vodećih ekonomija Sveta sastoji se od nekoliko ključnih tema međunarodni ekonomski oporavak, klimatske promene, distribucija vakcina, lanci snabdevanja I cene energenata.
Proces globalizacije uslovio je direktnu i indirektnu povezanost ekonomija. Slobodno i masovno kretanje populacije dovelo je globalnog širenja korona virusa. Promene na berzama I lancima snabdevanja odražavaju se I u globalnim “ćorsokacima”, kao I u epicentrima svetskih zbivanja. Za rešavanje strateških izazova, potrebno je jedinstvo u nastupu svih aktera, u ovom slučaju 20 najrazvijenijih. Koliko je važan strateški pristup sa aspekta koordiniranih poteza, toliko je važno I strateški delovati u praksi. Pandemija korona virusa nas podseća na to. U slučaju pravovremenog informisanja, epidemija bi bila sasečena na početku, ovako zbog odsustva saradnje globalnih aktera pandemija polako broji svoju drugu godinu.
Oporavak ekonomije I podrška zemljama u razvoju već su razmatrani na dnevnom redu G7 samita koji se odigrao u junu 2021. godine. G7 se naročito pozabavio mehanizmima za suprotstavljanje sadašnjoj I budućoj pandemiji, kao I strateškom odgovoru na izazov prema NR Kini, te uspostavljanju predvidljivosti u odnosima sa Rusijom. Za G7 je prirodno da tretira NR Kinu I Rusiju kao strateške izazivače, rivale iz razloga evidentnih vrednosnih, ekonomskih I bezbednosnih razmimoilaženja. Različito tretiranje I tumačenje uzajamnih poteza kreira pomenute suprotnosti. Kao mogućnost za usaglašavanje suprotstavljenih stavova nameće se globalni multilateralni forum G20 koji uključuje I NR Kinu I Rusiju. Teme od značaja za G20 su globalno oporezivanje, snabdevanje vakcinama, krize u globalnom lancu snabdevanja kao I klimatske promene I cene energenata. Sva pitanja su od globalnog značaja.
Uvođenje globalne poreske stope od 15% direktno je povezano sa poreskim “rajevima” I ekonomskim uticaju multinacionalnih korporacija. Procene zagovornika ovakvog rešenja leže u tome da se na takav način može postići pravičnija preraspodela, zadovoljiti socijalna uloga države. Načelno postoji deklarativna rešenost 20 najrazvijenijih da implementiraju ovu stopu, kao I 130 drugih država koje su spremne da prate ovu globalnu regulativu.
Ono što je daleko aktuelnija tema jeste preraspodela vakcina. Najrazvijenije zemlje su preuzele na sebe da podmire potrebe zemalja u razvoju I onih u dubokom siromaštvu. Neke od procena su da je vakcinacija u razvijenim zemljama na 70% dok je u većini siromašnih zemalja taj broj oko 2%. Do sada velike sile nisu ispunile svoja grandiozna obećanja po pitanju “pravične” preraspodele vakcine. Prema dostupnim podacima SAD su donirale 200 miliona doza, NR Kina 87 miliona doza, za Rusiju nema pouzdanih podataka (poslednji je oko 0,5 miliona doniranih doza Sputnjik-V). Donacija vakcina predstavlja potvrdu liderstva izraženu kroz brigu o drugima. Iz podataka možemo videti da oni koji su vakcinu na početku usmerili prema svom stanovništvu, što im je I obaveza, danas su daleko ispred svih drugih koji su donirali vakcinu iz gepolitičkih I komercijalno-promotivnih razloga. Stabilnost u proizvodnji je ostvarena po pitanju američko-nemačkih I kineskih vakcina. Ali takva distribucija putem Kovaksa I bilateralnih donacija nije na sjajnom nivou. Imajući u vidu sklonost virusa da mutira, pitanje distribucije vakcina je čisto bezbednosno I zdravstveno.
Unapređenje globalnog lanca snabdevanja se nametnulo kao drugi izazov. Ovo pitanje je postalo aktuelno tokom 2020. godine. Pre svega u pogledu raznovrsnosti izvora snabdevanja zaštitne I medicinske opreme. Skoro pa da nije bilo države koja je mogla autonomno da se snabdeva neophodnim materijalima iz sopstvenih izvora. Čak su I razvijene zemlje zapale u krizu da zavise od NR Kine, što je stvorilo globalnu “otimačinu”, za u to vreme deficitarnu robu, kao što su respiratori, zaštitna oprema, testovi. Što je imalo I svoj svojevrstan uticaj na razne prevarne aktivnosti, odustvo kvaliteta ali I pravovremenu isporuku plaćene I naručene robe. Konurencija zasnovana na principu jačeg I moćnijeg je došla do izražaja. U takvoj konstelaciji snaga, samo oni koji su se prilagodili I uspostavili svoje proizvodne kapacitete mogli su da računaju na izvesnost. Takvih nažalost nije bilo,iz razloga odsustva dubinskog strateškog planiranja. Sada kada se govori o lancu globalnog snabdevanja, više se ne govori samo o ekonomiji I transportu, već o geoekonomiji I geopolitici, samim tim I bezbednosti. Moguće rešenje zasnovano je na političkoj volji, a ne na tehničkoj sposobnosti. Globalni lanci snabdevanja odnose se I na deficitarnu I sofisticiranu robu. Jedna poplava u jugoistočnoj Aziji uticala je na proizvodnju računara, pametnih telefona I automobila.
Ocenio bih da su klimatske promene apsolutno dominatna tema ovog G20 samita. Naročito što se samit odigrava u oči globalnog klimatske konferencije u Glazgovu. Sve države na rečima podržavaju borbu sa ovim ekološkim izazovom. Pa je tako Si Ping svojevremeno izjavio da NR Kina, neće više davati kredite za projekte koji koriste ugalj, već će u okviru Puta Svile podsticati zelenu energiju. Ovakva teza je svakako ohrabrjuća I treba je potvrditi u praksi. Međutim, proizvodnja energije iz uglja je još uvek dominatna u NR Kini, što se reflektuje na 28% ukupne svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte.
U ovom smislu zemlje u razvoju bi trebalo da se okrenu obnovljivim izvorima energije, što nije uvek ekonomski isplativo u odnosu na energiju dobijenu iz uglja.
Odsustvo lidera NR Kine I Rusije je opravdano korona krizom, ali ipak provejavaju spekulacije da se radi o svojevrsnom protestu usled zaoštravanja političkih odnosa. Uz SAD, Brazil, NR Kina I Rusija su svakako važni činioci za suprotstavljanje klimatskim promenama. Brazil iz razloga amazonskih šuma, Rusija kao drugi proizvođač prirodnog gasa na Svetu- što je direktno povezano sa porastom emisije metana u atmosferu prilikom eksploatacije, NR Kina kao najveći konzument uglja. Emisija metana takođe nije zanemarljiva I direktno se tiče upotrebe prirodnog gasa I sa njim povezanih instalacija. Najrazvijenije zemlje su I najveći konzumenti energije. Sa tim u vezi Francuzi kako bi unapredili energetsku bezbednost najavljuju izgradnju 6 nuklearnih centrala. Na takav način dobijena energija smatra se najpouzdanijom. Ulazak Zelenih u nemačku vladu može izazvati sporove na relaciji Pariz-Berlin. Prekogranična zagađenja se iz perspesktive Zelenih smatraju pitanjem nacionalne bezbednosti. Svet se suočava sa alarmantnom situacijom, izbijaju prirodne nepogode, besne divlji požari, smrtonosni toplotni talasi, uragani, poplave biblijskih razmera. Sve ovo izgleda kao početak mnogo goreg scenarija ukoliko se bude ignorisalo pitanje klimatskih promena. Glavni izazov je da li politička liderstva mogu da se uhvate u koštac sa ovakvim problemom.
G20 se sastao kako bi pronašao odgovore na zdravstvenu, ekonomsku I ekološku krizu, a završiće se nerešenom energetskom krizom. Direktna povezanost ovih kriza, suprotstavljenost stavova, različiti strateški pogledi . Konkretna rešenja će se tražiti u kategorijama geopolitičke nadmoći globalnih aktera.
Kurir.rs/Darko Obradović