Kada je marketinški stručnjak iz Santjaga Eksekjel Videla (33) saopštio porodici da želi da živi u Srbiji, otac se naljutio na njega.
Pitao ga je zašto je izabrao jednu od najnerazvijenijih zemalja gde je prosečna plata duplo manja nego u Čileu, a Eksekjel mu je odgovorio: "Nije sve u parama, ima nešto i u ljudima, a Srbi su najsrdačniji narod. Sudbina, zapisana je u vremenu."
Upravo ovu rečenicu ovaj šarmantni momak istetovirao je na ruci i samo sa jednim koferom krenuo na put od 13.000 kilometara i tako ostvario najveći životni san - postao je pravi srpski Čileanac u Beogradu.
- Istina, svi koji me ovde poznaju zovu me srpski Čileanac. Volim Srbiju, jednostavno se stvorilo lepo osećanje prema toj državi iako ništa nisam znao o njoj. Početkom devedesetih godina dobili smo prvi fiksni telefon i uz njega knjižicu sa zemljama u kojoj je pisalo gde se nalazi tadašnja Jugoslavija, koliko ima stanovnika, pa sam tako naučio sve o vašoj zemlji – kaže za Objektiv Eksekjel.
Došao na dve nedelje pa ostao zauvek
Eksekjel je prvi put posetio Srbiju 2016. godine, kada je dve nedelje istraživao našu zemlju, koja ga je svaki put oduševljavala.
- Srbija me je očarala svojom prirodom i narodom koji me je sjajno prihvatio. Dopalo mi se što vi već u ponedeljak, u baštama kafića, razmišljate gde ćete ići za vikend – ističe sagovornik, koji se potom vratio u rodnu zemlju pun utisaka o Srbiji.
lako se njegovoj porodici nije dopala ideja da, pored tetke koja živi u Parizu, koji je, inače, često posećivao, dode u potpuno nepoznatu zemlju gde ne poznaje nikog, Eksekjel nije odustao nego je vredno učio srpski jezik pripremajući se za put
- Preko interneta sam pronašao nastavnicu Milicu, koja me je naučila da tečno govorim srpski. Zahvalan sam joj jer da nije bilo nje, još uvek bih govorio španski ili portugalski u Srbiji - objašnjava ovaj stranac koji je, po dolasku u našu zemlju, jezik svakodnevno usavršavao na beogradskoj Kalenić pijaci.
- Ljudi na Kaleniću su kul. Nabadao sam reči, pogađao koje je voće ili povrće u pitanju i na taj način vežbao sam jezik. Nisam se snalazio oko para, ali nikada me nijedan prodavac nije prevario - kaže Eksekjet.
Bez posla i prijatelja
Eksekjel se priseća perioda u Srbiji kada je 2019. godine došao sam, bez poznanika, posla, ali i krova nad glavom.
- Pronašao sam stan i kupio sam auto jer sam želeo da putujemi obilazim Srbiju uzduž i popreko narednih godinu dana. Onda sam pronašao posao u jednoj firmi za marketing i veoma sam zadovoljan. Kolege su me prihvatile, mada se slabo vidamo jer uglavnom radimo od kuće zbog korona virusa - priča marketinški stručnjak koji je u Čileu napustio posao za koji je dobijao tri puta veću platu.
- U Srbiji je život jeftin. Zato plata nije strašna. Ovde sam došao sa nekim parama, a to mi je bilo dovoljno da neko vreme obilazim zemlju dok se ne zaposlim. Bio sam u Subotici, Loznici, Negotinu, Zaječaru, a najviše mi se svidelo na Kosovu i Metohiji, koje sam posetio čak četiri puta. Planiram da obilazim srpske manastire, pošto vidim da se kod vas često organizuju takvi izleti - priča Eksekjel, koji na svom Instagram profilu „hola.serbia” objavljuje fotografije o Srbiji.
Obožava narodnjake
Čileanac je još u Santjagu slušao srpsku narodnu muziku, a kada ju je čuo uzivo u beogradskim kafanama, njegovoj sreći nije bilo kraja.
- Ništa lepše nema nego kada uz čašicu rakije i uz ćevape slušam dobre pesme. Najviše volim Jašara Ahmedovskog i onu njegovu "Venčajte me sa njenom lepotom". Uh, ta je najskuplja. Volim da slušam i Sinana Sakića, Miroslava Ilića, Đanija. Jer, no Dani, no parti. Tako vi Srbi kažete - navodi duhoviti Eksekjel.
(Kurir.rs/Objektiv)