AMFILOHIJE ŽIVI! PESMA VOLJENOM MITROPOLITU RASPLAKALA SRBE Nastala po ISTINITOM DOGAĐAJU i govori o POGROMU Srba sa Kosmeta AUDIO
Pesma „Vladiko i đede“ nastala je kao zahvalna pesma mitropolitu Amfilohiju
Sve je bilo kao u pesmi – kad sam 1999. godine morao da napustim Prištinu mitropolit Amfilohije se pojavio kao anđeo s neba i mantijom mi obrisao suze, kaže đakon i pesnik Milutin Popadić autor pesme "Vladiko i Đede", koja je postala veoma popularna, a posebno od trenutka kada se voljeni mitropolit preselio u - besmrtnost!
Pesma „Vladiko i đede“ nastala je, prema rečima Popadića, pre nešto više od dve godine kao zahvalna pesma mitropolitu Amfilohiju.
Stihove ove pesme, koliko je poznato, po prvi put je javno pročitao umirovljeni vladika Atanasije Jevtić na sahrani mitropolita Amfilohija, ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
„Oprosti mi, vladiko, đedom ću te zvati. S Kosova ti pišem, tu želim ostati. I odmah ću rado da kažem, pre svega, znam, Kosovo voliš od zemlje do neba….“, glase prvi stihovi.
Đakon Popadić kaže da je od prve do poslednje strofe opisao istinit događaj od 16. juna 1999. kada je posle Kumanovskog sporazuma vojska i policija SR Jugoslavije morala da napusti Kosovo i Metohiju, a srpski narod je ostao sam, kako ističe, jedino sa majkom Crkvom.
Amfilohije je stizao svuda gde je teško.
„Kad je srpski narod morao da napušta svoja ognjišta moj stariji brat i sestra i ja morali smo da odemo iz rodne Prištine u centralnu Srbiju. A onda kao anđeo s neba koji je uvek stizao gde god je bilo teško u portu crkve Svetog Nikole u Prištini gde je služio moj otac, pojavio se mitropolit. Videvši nas uplakane, okružene Albancima koji su likovali zbog našeg odlaska, mantijom mi je brisao suze i govorio da ne treba da plačemo i da ćemo se vratiti“, pripoveda Popadić koji danas služi kao đakon u crkvi u Novom Pazaru.
Prisustvo mitropolita Amfilohija Srbima sa Kosmeta davalo je toliku snagu, dodaje đakon, da smo imali utisak da nas brani najveća svetska sila jer smo znali da je sa njim Bog, a mitropolit je stigao da ode i u Đakovicu, i u Pećku patrijaršiju, Dečane…
Popadić otkriva i da je tokom litija za odbranu svetinja u Crnoj Gori napisao još jednu pesmu koju je posvetio mitropolitu Amfilohiju i episkopu Joanikiju.