Bauk, bauk kineske vojne moći kruži hodnicima Pentagona, ovako bi ukratko mogli prepričati studiju Pentagona o kineskoj vojsci i pretnjama sve do 2027. godine, a koja je ugledala svetlo dana.
Ono što je zanimljivo u celoj priči bilo je tumačenje da je Kina krenula u ubrzanu proizvodnju nukelarnog naoružanja, širenja raketnog programa zbog straha da bi SAD mogle da otpočnu rat sa tom najmogoljudnijom zemljom sveta i novim globalnim igračem pre izbora koji su bili u novembru 2020. Naravno, ovde treba spomenuti da se zapravo radi o vremenu kad je Donald Tramp bio na vlasti i borio se žestoko uprkos raznim teorijama zavere da osvoji drugi mandat u Beloj Kući.
E, sad tu dolazi do izražaja i ona priča američkog novinara Boba Vudvorda, koji je opisao noć kad su Trampove pristalice uoči inaouguracije pokušale da upadnu u zgradu Kongresa na Kapitol Hilu. I izveštaju Pentagona spominje se ta priča i navoid da je tadašnji sekretar za odbranu Mark Aspen naredio šefu Združenog generalštaba generalu Marku Majliju da pozove svog kineskog kolegu, što je on uradio i sa njim razgovarao nekoliko puta. E ti pozivi su upravo bili oni koji su bili temelj optužbi republikanaca da general Majli nije bio lojalan svom predsedniku Donaldu Trampu.
Izveštaj, koji je objavio sajt NBC news nosi naziv " Vojni i bezbednosti razvo Narodne Republike Kine". U njemu piše da bi Kina do 2027. godine mogla da ima 700 nuklearnih bojevih glava. Inače Kina trenutno raspolaže sa 200 nuklearki, kao i da će se taj broj udvostručiti u narednoj deceniji.
Visoki zvaničnik Pentagona koji je citiran u ovom izveštaju navodi da restući nukelarni potencijal Kine prevazilazi sva očekivanja, ali je daleko od toga na Kina ima isti broj nuklearnih bojevih glava kao i SAD do 2030. godine.
U ovom izveštaju se kaže da je Kina uspostavila nuklearnu trijadu i da je sposbna da lanisra rakete sa nuklearnim bojevim glavama iz vazduha, kopna i mora i da ubrzano gradi infrastrukturu koja bi podržala nuklearne snage.
Pentagon u svom izveštaju opisuje i da je Kina verovala da postoji značajna pretnja od SAD tokom druge polovine 2020, uključujući mogućnost da Vašington započne vojni sukob u poslednjim danima pre predsedničkih izbora. „Raširene spekulacije“ u kineskim medijima da će SAD „namerno podstaći sukob“ u Južnom kineskom moru dovele su do velikih vojnih vežbi, povećanja spremnosti kineske vojske i dodatnog raspoređivanja, navodi se u izveštaju Pentagona.
Kako su tenzije rasle, prema izveštaju koji je objavio Pentagon, sekretar za odbranu uputio je generala Majlija i zamenika pomoćnika ministra odbrane da se obrate svojim kineskim kolegama kako bi se pozabavili njihovim zabrinutostima. Pozivi su se desili 20. i 30. oktobra 2020. Portparol kineskog ministarstva nacionalne odbrane rekao je novinarima 29. oktobra 2020. da je Asper koristio zvanične kanale da uveri Narodnooslobodilačku vojsku Kine, da SAD „ nisu imale nameru da izazovu vojnu krizu protiv Kine.
A, onda se opet nastavlja sa optužbama da Kina širi svoj arsenal balističkih raketa, da razvija novu interkontinentalnu balističku raketu, što će dovesti do povećanja proizvodnje nuklearnih bojevih glava, navodi se u izveštaju.
Od 200 do 100
U izveštaju od onih 200 odjednom se navodi da Kina ima trenutno 100 interkontinetalnih balističkih projektila, tri nova polja sa raketnim silosima na čtvsto gorivo u koje je moguće smestiti stotine raketa?! upozorava se u izveštaju.
General Majli u razgovoru sa Lester Holtu iz NBC Njuza na marginama Aspenovog bezbednosno foruma koji se održava u Vašington D.C. rekao je da ne misli da je sukob između Kine i Tajvana verovatan u bliskoj budućnosti, odnosno malo verovatan u narednih šest meseci do dve godine, ali da je nedvosmisleno jano da Kina gradi kapacitete koji su neophodni za pomorsku invaziju na Tajvan i dodao da je sve moguće pa i ta invazija se može dogoditi.
Kurir.rs/A.Mlakar