Penzionisani vatrogasac Goran Džonić (59) iz Moravca koji je osumnjičen da je u noći između 26. i 27. septembra oteo i brutalno ubio brata od tetke Gorana Đokića (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i ćerku Lidiju (26), cele noći bdeo je nad kovčezima žrtava kada su dan uoči sahrane tela dovezena iz kapele u kuću Đokića u Moravcu.
Džonić je po rečima očevidaca, koji su bili prisutni, bio prilično smiren, ali "neprirodno bled" do te mere da ga je jedan komšija iz sela pitao što ima „mrtvačko bledilo“. Na sve to Džonić je pristune dodatno šokirao pitanjem: "Šta bi radili da ih neko optuži za ovakvo ubistvo, a oni to nisu učinili", piše Blic.
- Te večeri kada su tela Gorana, Gordane i Lidije dovezena iz kapele, dan uoči sahrane, 6. oktobra, Džonić je bio prisutan. Kada smo otišli sveće da zapalimo, i tamo sam ga i video sa komšijama, bilo je puno naroda. On je sedeo na klupi, i ja sedoh pored njega, zapalih cigaru i rekoh mu: "Vidi bre šta se napravi, Džoniću!" Cele noći sedeo je kraj kovčega. Nikakvu reakciju nije imao, ponašao se gotovo normalno. Samo što je bio mnogo bled. Ja mu rekoh: "Dobio si mrtvačku boju neku, šta ti je? Nikad te nisam video u životu da si toliko bled, šta se dešava sa tobom?" Svi znaju ima povišen šećer, rekoh mu "idi kući meri šećer". I da ne poveruješ šta je on rekao: „Zamisli, da te napadne neko, da te optuži za ovo ubistvo, a ti to nisi učinio“ - priča jedan komšija iz sela.
Meštani kažu da tada nikome nije palo na pamet zašto to Džonić priča, ali sada je jasno da je pravio odstupnicu. Džonić je po rečima komšija iz sela, sedeo cele noći kraj kovčega troje Đokića i otišao je kući tek pred zoru.
- Đokićeva majka Stojanka, ustala je oko 4 sata iza ponoći. Šojka, kako joj je nadimak, počela je da plače, a on je ostao još jedno pet, 10 minuta i otišao je kući. Mi smo ga sve vreme terali da ide kući jer je bio mnogo bled, ali je tek tada otišao - kaže drugi meštanin Moravca.
Meštani svedoče i da je Džonić i sutradan na dan sahrane, ponavljao istu rečenicu.
- Meni je rekao: „I šta misliš, sad te tako optuže da si počinio ovakvo ubistvo, a ti nisi počinio ubistvo, šta bi radio?“. Ja mu rekoh: "znam da sam čist pred Bogom, a ko je to uradio, to će da se utvrdi, mogu da me optuže koliko hoće, što da me bude strah ako nisam to učinio". Tako sam mu rekao. A on je nastavio: „ko šiša komšije, ali tu porodicu kako ćeš da pogledaš u oči“. Ja sam mu ponovo rekao: "ako znam da sam čist pred Bogom i da nisam to uradio, nema šta da me bude sramota." I tako smo završili razgovor - svedoči meštanin Moravca.
Džonić je prisustvovao i opelu u kući Đokića i sahrani, ali se trudio dobro da ga objektivi fotoaparata i kamera ne uhvate. Pred prisutnima je plakao, čupao kosu i pitao se: „ko je mogao ovako nešto da učini?“
Đokići su nestali u noći između 26. i 27. septembra kada su iz kuće Goranove majke krenuli ka Aleksincu. Njihov nestanak porodica je prijavila 28. septembr, a policija je spaljena tela pronašla 2. oktobra u ataru Moravca. Goran Džonić je uhapšen nakon što je u voćnjaku njegovog sina Stefana koji je bio odsutan poslom, pronađeno oko 43.000 evra koje su bile zakopane u voćnjaku, a manji deo sakriven u usisivaču u kući.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video: