Bol koji članovi šire porodice Đokić osećaju zbog svirepog ubistva Gorana, Gordane i posebno Lidije, teško je rečima opisati. Teško je i mnogima da se stave u kožu onih koji su u noći između 26. i 27. septembra ostali bez ljudi koje su neizmerno voleli i to samo zato što je neko odlučio da ih namami u šipražje i da ih pobije na brutalan način.
Koliko su se samo puta u Moravcu od te kobne večeri čule rečenice: "Zašto baš naša Lidija", "Zašto baš naša Lika"… Jecaje i suze, koje liju danima, njene sestre su odlučile da pretoče u rečenice.
- Kao mala nas je često imitirala i oponašala. Stasavala je u nežnu damu, najlepši cvet, leptira prelepih krila. Pubertet je učinio da postane zatvorena za sve, osim za njoj bliske ljude. Do drugog razreda Lidijine osnovne škole svi smo porodično živeli u Moravcu, a posle toga su Goran i Gordana odlučili da se presele u Aleksinac - otkrivaju nam Lidijine sestre.
Lidija je osnovnu školu i gimnaziju završila u Aleksincu, a zatim se odlučila da upiše Višu školu u Leskovcu.
- Bila je dobar đak. Prepametna. Upisala je smer finansije i bankarstvo. Tokom prve godine studija živela je u Leskovcu sa drugaricama, ali je brzo ušla u materiju, pa se od druge godine vratila kući i sve ispite polagala u roku. Prošle godine je diplomirala.
Nakon diplomiranja, Lika, kako joj sestre od milošte tepaju, pomagala je ocu u menjačnici.
- Želela je da sačeka da se ova pandemija malo stiša pa da se preseli u Niš i da počne da radi. Gordana i Goran su želeli da joj ispune sve snove, a jedan od njih je bio i da se preseli u veći grad, da se osamostali… – ističu naše sagovornice.
Volela zelenilo i cvrkut ptica
Lidijin najuži krug prijatelja bio je iz detinjstva, uz nekoliko njih iz škole.
- Često je šetala jednim parkom u Aleksincu sa svojom najboljom drugaricom. Znale su satima da hodaju, čavrljaju i uživaju. Volela je zelenilo i cvrkut ptica.
U stanu je svojevremeno imala papagaja, veliki akvarijum, patuljastog ježa, kao i patuljastog zeca. Životinje su bile njena ljubav.
- Obožavala je životinje. Ne znamo koliko je pasa i mačaka kojima je pomogla na ulici. U Moravcu Lida ima svog psa, kao i dve svoje mace, Pumi i Tomija. Uvek kada je dolazila u Moravac, donosila im je hranu, igračke, ma sve. Isključivo ih je ona vodila kod veterinara, kupovala ogrlice, četkala ih…
"Imala je kosu meku kao paperje"
Sestre ne propuštaju da naglase kako će pamtiti Lidiju.
- Njena plava kosica je bila najdivnija, mekana kao paperje. Bila je previše dobra i previše čista, nikome zlo nije pomislila, a kamoli učinila. Uvek je za sve imala opravdanje, čak i kada je neko prema njoj bio bezobrazan.
Kako kažu, volela je plišane igračke.
- Kada bi joj neko za rođendan poklonio plišanu igračku, njenoj sreći nije bilo kraja. Soba joj je bila prepuna igračaka. Pre dve godine baš za rođendan kupile smo je plišanu igračkicu, toliko se bila ozarila, nije prestajala da se zahvaljuje - navodi jedna od sestara i dodaje da im je Lidija uvek donosila poklone sa svakog putovanja i da ih je pažljivo birala.
Dok im sećanja naviru, a emocije ih preplavljuju, dolaze i do bolne istine koja ih razara - da je nikada više neće videti…
- Od kada su otišli u Aleksinac, pre desetak godina, u Moravcu su ostale samo baka i Verica. Skoro svakog vikenda smo se svi okupljali u porodičnoj kući. Bili su to vikendi puni ljubavi, smeha, radosti, Goranovih šala i Gordaninih saveta - navodi jedna od Lidijinih sestara.
Obožavala bakine kiflice
Lidiju, bakinu ljubimicu, uvek je čekala i njena omiljena hrana.
- Kad god bi dolazili, znajući šta Lika voli, baka je razvlačila domaće kore i spremala pite. Obožavala je i kiflice, a baki nikada nije bilo teško da sprema sve. Gordana i Goran su se kasno venčali, pa su samim tim i kasno dobili Lidiju.
- Bila je voljena i čuvana. Skidali su joj zvezde sa neba, ali ne bez razloga. Nije postojala stvar koju ona nije mogla da učini za svoju porodicu, kao i njeni roditelji za nju. Bila je zaštićena od svega. Mezimica cele porodice, mamina i tatina princeza, dobijala je podršku uvek i za sve.
- Naravno da je ljubav između njih troje bila nemerljiva, ali jeste malo bila privrženija Goranu.
Goran Đokić, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnja ćerka Lidija ubijeni su u noći između 26. i 27. septembra u ataru sela Moravac. Njihova spaljena tela pronađena su 2. oktobra.
Podsetimo, Goran Džonić, je prvoosumnjičeni za ubistvo porodice Đokić, juče je doveden u pratnji zatvorskih stražara u policijsku stanicu Palilula u Nišu gde je ponovo saslušan zbog sumnje da je počinio monstruozni zločin.
(Kurir.rs/Objektiv)