Branko Crnogorac – Kareli (89) preminuo je u sredu u apatinskom Domu starih. Sahranjen je jutros na Gradskom groblju u Apatinu, bez povorke, cveća, venaca... Nije bilo ni čitulja u gradu, koje bi obavestile njegove sugrađane o smrti jedne od apatinskih legendi, koji je ime svog grada učinio poznatim dok je krstario širom stare Jugoslavije, demonstrirajući svoju posebnost u ishrani.
Čuveni Kareli je bio Ginisov rekorder. Bio je i jedna od zvezda Žilnikove serije „Vruće plate“, u kojoj je glumio samog sebe. Bio je atrakcija gde god da se pojavio. O njemu su pisale sve novine, snimani dokumentarci, bio je čest gost u televizijskim i radio emisijama, zvezda cirkuskih predstava...
Iako je od njegovih svetskih i Ginisovih rekorda po pitanju količina i vrsta „hrane“ koju je gutao prošlo više od pola veka, niko mu do kraja života nije stao na crtu.
-Moja želudačna kiselina je „kriva“ za moju svetsku popularnost krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući njoj, koja je topila sve što stavim u usta, postao sam jedinstven u svetu po tome što sam jeo sve što mi se našlo pod rukom – escajge, sijalice, eksere, pesak, šljunak, pa sam čak smazao i jedno celo biciklo. Lekari su ostali u čudu kada se i sonda, koju su mi stavili kroz usta, istopila, govorio je u jednom od poslednjih intervjua poznati Kareli. Za sebe je tvrdio da je fenomen i da je već kao takav ušao u istoriju.
-O mom životu bi mogao da se snimi najzanimljiviji film. Žilnik je obuhvatio deo u seriji „Vruće plate“ gde sam glumio sam sebe. Proputovao sam sveta, preživeo svašta, zarađivao i trošio bogatstvo. I delio siromašnima i čašćavao u kafanama. Ma, proživeo sam tri života, sa setom je pričao, izdvajajući samo najinteresantnije... Otpuštanje iz vojske, zbog toga što je samo za jedan obrok jeo po trideset porcija pasulja i šest vekni hleba, nastupe sa cirkusom „Adrija“, gde je i zaradio svoj poznati nadimak i prve honorare, bonove koje mu je redovno slalo Izvršno veće Vojvodine, a kojima je plaćao obroke u restoranima, a mogao je da jede šta i koliko želi...
-Po nekoj mojoj evidenciji, pojeo sam oko 25.000 sijalica, 6.000 gramofonskih ploča, 2.500 tanjira, 9.000 konzervi, oko 15.000 viljušaka i kašika, tridesetak kilograma eksera.
Na ploče sam mazao margarin, a žileti su mi bili kao grickalice, stavljao sam po punu šaku u usta, znao je reći i naglasiti da od svega njegova želudačna kiselina nije mogla da istopi samo zlato.
-Jedna gospođa me zamolila da progutam njen zlatni sat, valjda je mislila da sam mađioničar i da je u pitanju trik. Tada sam i saznao da moj želudac ne može da „prokuva" zlato. Sat je posle nekoliko dana „ispao" u neokrnjenom obliku, na prirodan način, smejao se Kareli i ne otkrivajući, do kraja, da li je sat vratio vlasnici.
Želeo je čika Branko da pojede i celog fiću, ali nije mogao da se nagodi sa „Zastavom" oko cene auta. Kaže, nisu imali sluha jer bi im to bila odlična reklama. A on sam ipak nije našao računicu u tome da kupi auto, pa da ga onda za nekoliko dana pojede...
-Ali sam zato, za opkladu, pojeo bicikl, onaj veliki, stari „partizan“. Pedala me umalo koštala glave. Kažu doktori, zaglavila se. Tad sam prvi put operisan, pričao je. Posle još šest puta. Više nije smeo, a godinama ga je mučio ogroman bruh.
Nakon smrti supruge, nekoliko meseci je proveo u apatinskom Domu za stare, gde je i preminuo. Sam i zaboravljen...
(Kurir.rs/J. Miljuš, foto J.Miljuš)