Na četiri i po kilometra od Trgovišta je mesto Donja Trnica, a iznad nje Vražji kamen sa desetak kupa nad ponorom, dok na jednoj od njih, skoro da visi, mala Bogorodičina crkva. Brojni turisti kažu da ih ova slika ostavlja bez daha i skloni su da kupe kraj Trgovišta upoređeuju a manastirima Meteori, ređe i sa Đavolom varoši.
“Sam pogled sa puta iz doline ostavlja bez daha, ali ništa manje slike nisu fascinantne ni kada se stazom krene sa druge strane i dok se penjete prema kupama, ”, priča za JuGmediu direktor Turstičke organizacije Trgovišta Srećko Dimitrijević, koji planira da čitav potez osvetli kako bi noću kupe bile blistave, navodi Jugmedia.rs.
Pogled sa malog platoa Bogorodične crkve pruža se i na manje kupe, ali i na ceo taj kraj, pa sve je to razlog što ovde turisti stižu sa svih strana.
Crkva posvećena Presvetoj Bogorodice nalazi se na na steni visine 60 metara
“Ali samo na jedan dan. Imamo projekat kako ćemo ih zadržati na više dana jer u Trgovištu i okolini ima šta još da se vidi”, priča.
Crkva je građena od 1355 do 1375. Godine i to je ono što je realnost, kao što je i realnost da u njoj nema ni venčanja ni krštenja, sve drugo vezane za njeno nastajanje su – legende.
Stanovnici okolnih sela su, kaže legenda, odlučili da baš pored Pčinje sagrade crkvu, ali im đavoli nisu to dozvoljavali. Kako su đavoli bili ljuti jer ih meštani nisu poštovali, oni su čitav njihov dnevni rad uništavali, pa bi u toku noći porušili sve ono što bi meštani sagradili. Ali u svom naumu nisu uspeli, te je crkvica i dan danas ostala.
Ipak, mnogo je interesantnija legenda o ljubavi dvoje mladih, koja se završila tragično. Smatra se da se baš zbog te legende i danas poštuje nepisano pravilo da se u Bogorodičinoj crkvi na Vražjem kamenu ne organizuju ni venčanja, a ni krštenja.
On je bio iz bogate porodice, ona iz siromašne. Očekivano, roditelji su bili protiv tog braka. Uprkos tome, venčanje je ipak bilo organizovano i to baš u crkvici na Vražjem kamenu.
Kada su mladenci uzjahali konje nakon venčanja, prema tadašnjem običaju, konj na kome je bio mladoženja je otrčao ka provaliji, u koju se zajedno sa mladoženjom survao, jer se uplašio muzike, koja je pratila venčanje. Videvši to, mlada je odmah za svojim dragim skočila u tu istu provaliju.
Iako je legenda koja prati Bogorodičinu crkvu na Vražjem kamenu svedočenje o tragičnoj ljubavi, postoji verovanje da ljudi koji imaju problem sa dobijanjem potomstva treba da borave neko vreme u ovoj crkvici. Prema narodnom verovanju, razlog zbog koga Bog daruje ljude potomstvom nakon boravka u crkvici jeste uspomen na stradale, koji su uprkos ljubavi tragično završili i nisu imali potomke.
I nastanak samog Vražjeg kamena i kupola prate brojne legende, a jedna od njih vezana je opet za đavole, iako postoji naučno objašnjenje za formiranje ovog prirodnog fenomena.
Jedna od često pominjanih legendi o nastanku ovog prirodnog fenomena pominje i đavole. Prema njoj, nekoliko njih je želelo iz nepoznatog razloga da spoje obale reke Pčinje i da na taj način preusmere njen tok. Budući da su bili snažni, oni su čupali stene koje su se nalazile na okolnim uzvišenjima. Ipak, u svom naumu nisu uspevali, jer im je vremenom ponestalo stena, pa su krenuli u pravcu Končuljske klisure. Upravo tu su pronašli i najveću stenu, uzeli je i vratili se da još jednom pokušaju u svom naumu. Iako nisu u tome ipak uspeli, narodno predanje veli da je baš tako i nastao Vražji kamen.
A nauka kaže da je reka Pčinja, koja tuda protiče, uspela davno da proseče stenu, koja se tu nalazila. Zahvaljujući procesu erozije i denudacije, formirane su stene prosečne visine oko 60 metara.
Baš zato što je reka prosekla stene, narod ovog kraja je današnji Vražji kamen nazivao i Prosečnik. Ipak, vremenom se ustalio današnji naziv. Možda baš zbog legende koja prati ovo neobično mesto.
(Kurir.rs/Jugmedia.rs, M.Ivanović)