Reči poznate navijačke pesme grupe JNA kao da su napisane za Pantu Maleševića, ratnog vojnog invalida iz Republike Srpske.
Panto živi sam u trošnoj kamenoj kućici u šumi u selu Grbavci kod Zvornika. U ratu je ranjen, u leđa ga je pogodio geler, ali ovaj ponosni čovek nije tražio nikakvu nadoknadu od države, već je hleb zarađivao u nadnici.
Nekako je to i funkcionisalo dok ga nisu stigle godine. Tek nedavno su ga se nadležni setili, pa je dobio invalidsku penziju od samo 100 evra, što je premalo za pristojan život.
- Zime su teške, i sami vidite, nema šansi... Pokrijem se sa dva jorgana i ćebetom, obučem džemper. Tako nekako zaspim. Kad se probudim, sedim, naložim vatru. Hvala ljudima što su mi šporet kupili, bez njega ne bih mogao - kaže Malešević za televiziju BN.
Živi sam, a održava ga ljubav prema Republici Srpskoj i Partizanu. Uplašen da neće imati ko da obeleži njegov grob, uradio je to sam.
- Podigao sam spomenik sebi za života i stavio sam grb Partizana. Od treće godine navijam za taj klub, a navijaću za crno-bele i kad umrem - dodaje on.
Malešević je u ratu bio od prvog do poslednjeg dana, u njemu je i ranjen, ali do sada nije tražio nikakvu pomoć. Međutim, svestan je da bez nje više neće moći da preživi surove zime tog kraja.
Kurir sport / BN televizija