Tajvansko ministarstvo odbrane upozorilo je u utorak da su kineske oružane snage u stanju da blokiraju sve ključne pomorske luke i aerodrome na ostrvu, kao i da predstavljaju ozbiljnu vojnu pretnju po Tajvan.
U redovnom dvogodišnjem izveštaju, tajvansko ministarstvo piše kako je Kina započela takozvanu "sivu zonu" ratovanja protiv ostrva i navodi da čak 554 upada kineskih borbenih aviona u tajvansku jugozapadnu zonu protivzračne odbrane između septembra prošle godine i kraja avgusta ove godine. Radi se o seriji agresivnih poteza čiji je cilj, veruju vojni stručnjaci, da se Tajvan iscrpi.
Kineska narodnooslobodilačka armija u međuvremenu ubrzano radi na modernizaciji svojih oružanih snaga kako bi razvila sposobnosti projekcije sile, kao i da bi "ostvarila prevlast u mogućim vojnim operacijama protiv Tajvana, te stekla značajne sposobnosti da odvrati strane sile, čime predstavlja ozbiljnu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti'', navodi se u izveštaju.
Prema analizi tajvanskih vojnih analitičara, narodnooslobodilačka armija Kine u ovom je trenutku u stanju je da izvede istovremenu blokadu ključnih pomorskih luka i aerodroma, te svih odlazećih zračnih koridora, čime bi mogla da odseče sve pomorske i vazdušne veze Tajvana sa ostatkom sveta, kao i da prekine dotok vojnih zaliha i logistike.
Kineske akcije, čija je svrha zastrašivanje, iscrpljuju tajvanske vojne resurse i nagrizaju moral tajvanskih snaga, ciljaju da promene status quo u Tjvanskom moreuzu kako bi u završnici "zauzeli Tajvan bez borbe," tvrdi analiza ministarstva obrane.
Taipej zato planira da pojača svoje planove za asimetrično ratovanje kako bi bilo koji kineski napad učinio "što je više moguće bolnim i teškim po Kinu". Deo te strategije bili bi i napadi projektilima dugog dometa na mete u kontinentalnom delu Kine, postavljanje polja pomorskih mina u obalna područja, kao i intenziviranje obuke svojih rezervista.
Predsednica Tajvana Cai Ingven potvrdila je krajem prošlog meseca kako se na ostrvu trenutno nalazi nepoznati broj američkih vojnika, koji sa oružanim snagama Tajvana provode vojne vežbe i pomažu u obuci lokalne vojske.
Iako SAD odbija službeno na potvrdi da bi li bile spremne vojno da brane Tajvan u slučaju kineskog napada - Vašington se obvezao jedino da pruži pomoć u oružju i opremi. Predsednik Džo Bajden rekao je prošlog meseca da bi SAD pritekle u pomoć Tajvanu u slučaju napada.
U slučaju planirane kineske invazije na Tajvan, Američka mornarica mogla bi da blokira Tajvanski moreuz i da prepreči put mogućim kineskim desantnim brodovima, prisiljavajući Kinu na eskalaciju sukoba sa SAD-om.
Kina, u međuvremenu, ubrzano razvija svoje raketne snage kako bi odvratila neprijateljske brodove od delovanja unutar 800 nautičkih milja od obale Kine.
Peking poseduje balističke protivbrodske projektile DF-21D, takozvane "ubice nosača aviona", a razvija i hipersonične konvencionalne projektile, za koje se veruje kako bi ih protvzračna odbrana američkih bojnih grupa teško oborila pre nego što bi počinile ozbiljnu štetu nosačima aviona i drugim ključnim brodovima.
Kurir.rs/Jutarnji list