POBEDA? Švedski model (nije) se isplatio u borbi protiv pandemije korone!
Ova skandinavska zemlja, koja nije uvodila strogi karantin, ima 1.500 mrtvih na milion stanovnika, dok je prosek u Evropi čak 1.800
Švedskoj se izgleda isplatilo kockanje s koronavirusom i ova skandinavska zemlja ima mnogo bolje statističke pokazatelje od većine evropskih zemalja iako nije ni uvodila stroge mere karantina!
Kako prenosi Dejli mejl, Švedska u proseku ima oko 1.500 mrtvih na milion stanovnika, što je mnogo bolje od evropskog proseka koji iznosi 1.800 na milion stanovnika.
Tri karantina u Velikoj Britaniji
U poređenju s Velikom Britanijom, koja je imala tri velika zaključavanja na nacionalnom nivou i ima 2.100 preminulih na milion stanovnika, Švedska je znatno bolja. Belgija i Italija imaju stopu smrtnosti iznad 2.000 na milion stanovnika.
Na drugoj strani, švedski model se nije pokazao toliko dobrim u poređenju sa susednim skandinavskim zemljama. Norveška i Finska imaju svega oko 200 preminulih na milion stanovnika od početka pandemije. U Danskoj je stopa smrtnosti nešto veća, oko 400.
Ovi podaci su s portala Our World in Data sa univerziteta Oksford. Statističari navode da je za merenje posledica pandemije koronavirusa najsigurnije videti podatke o smrtnosti. Švedska nije uvodila strogi karantin na početku pandemije kao većina evropskih zemalja.
Prošle zime je bila uvedena zabrana okupljanja više od osam ljudi u zatvorenom, a restorani i pabovi su bili zatvarani u 20 sati.
Nije uvedena obaveza nošenja zaštitnih maski, već je kratko vreme na snazi bila preporuka da se zaštitne maske nose u javnom prevozu i to samo tokom gužvi u špicu.
Dobrovoljno zatvaranje
- Sve se svodi na to s kojom zemljom upoređujete Švedsku. Da li je ona trebalo da ima isti broj mrtvih kao Norveška, Danska i Finska ili je treba porediti s Britanijom i Nemačkom - pita se epidemiolog Ragib Ali.
- Iako u Švedskoj vlada nije kontrolisala poštovanje izolacije, postojao je oblik dobrovoljnog zatvaranja kog su se građani pridržavali. Upravo to dobrovoljno ponašanje građana može pomoći da se prevaziđe vrhunac zaraze. Na kraju, nikakve mere ne mogu sprečiti velike epidemije, nastavio je on.
Kurir.rs