Mariji (22) i Lazaru (16) Miloševiću korona je za samo mesec dana odnela čitavu porodicu.
Brat i sestra su ostali bez oca Dejana, majke Slađane, a umrle su im i baka i prabaka, dok je deda još u bolnici i bori se da preživi. Dvoje Miloševića su preko noći ostali bez svega, porodice i ljubavi, ali i bez redovnih primanja i osnovnih uslova za život. Marija, kojoj se život preko noći izokrenuo naopačke, smogla je snage i prepričala svoju životnu tragediju za Informer.
- Deka se prvi razboleo od korone, a brzo nakon njega i prabaka, koja je živela sa nama, ali i baka, pošto je brinula o njima kada su se razboleli. Zatim se zarazio tata, a onda i mama. Baka je bila hronični bolesnik i najkraće je bila na respiratoru. I pored žestoke borbe sa koronom, 13. oktobra je preminula. Dok je ona bila na lečenju, zbog pogoršanja stanja i tata i mama su takođe morali u bolnicu. Njih dvoje nisu imali nikakve hronične bolesti. Mama je bila vakcinisana, tata nije... Oboje su istog dana, 7. oktobra, primljeni u bolnicu. Međutim, mama je nakon samo dva dana priključena na respirator i posle nedelju dana, 16. oktobra, izgubila je bitku. Nekoliko dana kasnije u istoj bolnici umrla je i prabaka... - drhtavim glasom priča hrabra Marija i nastavlja:
- Moj brat Lazar se takođe zarazio koronom, i to baš onog dana kada smo ostali bez majke. I on je zbog pogoršanja stanja morao u bolnicu i smestili su ga u KBC "Dragiša Mišović". Ali hvala Bogu, uspešno se izlečio i sedam dana kasnije pušten je kući, zasad bez posledica. Međutim, to nije bio kraj našim mukama. Kada se Lazar oporavio, nakon nekoliko dana i tata nam je preminuo od posledica korone u KBC "Zvezdara". Sada nam je ostao samo deka, koji se i dalje nalazi u bolnici zbog posledica virusa, ali je u jako teškom psihičkom stanju zbog svega ovoga što nam se desilo.
Na pitanje kako sada žive ona i njen brat ova hrabra devojka objašnjava:
- Nas dvoje se trudimo da budemo dobro. I naši roditelji bi želeli da se držimo zajedno i da budemo složni! Odmah smo potražili stručnu pomoć, razgovarali smo sa psiholozima, jer ja smatram da je potrebno da na vreme sprečimo moguće posledice koje bi kasnije mogle da utiču na naše mentalno zdravlje. Moram da kažem da nam se i dosta nepoznatih, dobrih ljudi, pored naše rodbine i prijatelja, javlja i pomaže. Bitno nam je što znamo da nismo sami..
Prema njenim rečima, pošto su ostali bez roditelja i svih mesečnih primanja, sada im je najpotrebnija finansijska pomoć.
- Ja studiram medicinu, a brat je druga godina gimnazije. Ostali smo preko noći bez ičega i potrebna su nam sigurna mesečna primanja kako bismo imali za račune, hranu, za školovanje, za ostale osnovne potrebe. Jedna firma nam se već javila i uplatila nam novac, nadam se da će još biti dobrih ljudi koji će nam pomoći... - priča Marija.
Dobri ljudi su već počeli da im se javljaju i uplaćuju novac, a Hitna pomoć u Beogradu, u kojoj je njihov otac Dejan radio kao vozač, snosila je troškove sahrane za oba roditelja.
(Kurir.rs/Informer, J.M.)