koronavirus

SVAKI DAN NESTANE JEDNO SELO: Korona kolaps na istoku Evrope, mrtvačnice pune, leševi preminulih gomilaju se po hodnicima bolnica

Foto: Cristian Cristel / Xinhua News / Profimedia

Mrtvačnica u glavnoj bolnici u zemlji više nema mesta za mrtve, piše AP. Tela žrtava kovid-19, umotana u crne plastične vreće, nižu se u hodniku bolnice u glavnom gradu Rumunije, Bukureštu.

Protekla dva meseca stotine ljudi svakog dana umre u Rumuniji. Zemlja je među najteže pogođenim novim talasom korone, a broj vakcinisanih u centralnoj i istočnoj Evropi neuporedivo je niži nego u zapadnoj Evropi.

Rumunija, zemlja od 19 miliona stanovnika, trenutno ima jednu od najviših stopa smrtnosti u Evropi. Prošlog meseca Svetska zdravstvena organizacija poslala je svoj tim da pomogne vlastima zemlje u borbi protiv pandemije.

Frustrirani i premoreni, rumunski lekari bore se da održe glavu iznad vode.

"Svaki dan u Rumuniji nestane jedno selo!", rekao je dr Katalin Kirstoiju, šef Univerzitetske bolnice u Bukureštu. "Šta će biti za nedelju dana ili mesec? Veće selo? Ili grad? Kada će sve to stati?".

Stručnjaci za veliki broj smrtnih slučajeva krive nisku stopu vakcinisanih u zemlji gde je svega oko 40 posto stanovništva u potpunosti vakcinisano - daleko ispod proseka EU od 75 posto.

Veruje se da su niske stope procepljenosti ovde i ostalim delovima istočne Evrope posledica opšteg nepoverenja u vlasti i institucije, slabijeg obrazovanja i duboko ukorenjenih antivakserskih pokreta u kojima učestvuju i neki visokopozicionirani lekari.

"Iscrpljeni smo finansijski, fizički i psihički", kaže Kirstoiju, "Sve je to, na kraju krajeva, posledica jedne stvari: nesposobnosti stanovništva da shvati da mora da se vakciniše".

Četvrtog talasa ne bi ni bilo, smatra on, da je 70 posto populacije vakcinisano.

U bolnici je čak i čekaonica za hitne slučajeve pretvorena u prostor za kovid, ograđen plastičnom folijom. U dane kada je broj prijema veliki, novopridošli pacijenti prisiljeni su da leže na nosilima u hodnicima dok se za njih ne nađe slobodan krevet.

U ponedeljak je bolničko osoblje u zaštitnoj opremi jurilo kroz odeljenje kako bi se pobrinulo za pacijente, od kojih su mnogi ležali u svojim krevetima s maskama za kiseonik čvrsto pritisnutima na licu. Jedna žena sedela je na krevetu, položivši na ruke glavu obavijenu tradicionalnom ružičastom maramom.

Rumunija je 2. novembra zabeležila najveći dnevni broj smrtnih slučajeva od početka pandemije kada je prijavljen 591 smrtni slučaj od kovida - više od 90 posto preminulih nije bilo vakcinisano.

Trenutno, na intenzivnoj nezi je 1.870 pacijenata, a od koronavirusa je od početka pandemije umrlo gotovo 51.000 ljudi.

Situacija je pre dve nedelje prisilila vlasti da uvedu strožija ograničenja. Potvrde o vakcinaciji postali su obavezne za svakodnevne aktivnosti, poput odlaska u teretanu, bioskop ili tržni centar. Vlasti su takođe širom zemlje uvele policijski čas posle 22 sata.

Neuspešna kampanja vakcinacije postala je vidljiva kada su škole u ponedeljak ponovno otvorene posle produženog jesenjeg raspusta, a više od 30 posto nastave odvija se onlajn zbog niske stope vakcinisanih u pojedinim školama.

Kirstoiju za nisku stopu vakcinacije krivi opšte nepoverenje i nedostatak smislenog obrazovanja i jasnih kampanja koje objašnjavaju prednosti cepljenja. Kristoiju je trenutnu situaciju opisao kao "talas nevakcinisanih".

Iako je pooštravanje mera dovelo do blagog pada dnevnog broja zaraženih i smrtnih slučajeva - zvaničnici su u utorak objavili da je od kovida 19 u prethodna 24 sata umrlo 487 pacijenata - lekari upozoravaju da su te brojke i dalje velike i malo je verovatno da će se uskoro smanjiti

Dr. Maria Sajin, šefica mrtvačnice univerzitetske klinike, rekla je da bolnica u "normalnim danima" u proseku ima 10 smrtnih slučajeva dnevno. U ponedeljak su ih imali 26, od čega je 14 pacijenata preminulo od posledica korone. Prošle sedmice, imali su 35 smrtnih slučajeva u jednom danu, rekla je ona.

Nemoćno pred sve većim brojem smrtnih slučajeva, osoblje mrtvačnice očajno je jer su među žrtvama i ljudi od 20 do 25 godina. Bolni krici rodbine pozvane da identifikuje tela svojih najmilijih odzvanjali su hodnicima dok su zaposleni pogrebne službe pripremali kovčege.

"Njihove porodice ne mogu da shvate kako su se toliko razboleli, a veliki je problem i što ne razumeju da treba da se vakcinišu, jer za ovu bolest drugog leka nema", rekla je Sajin. "Ovo su vrlo teška vremena, niko ne razume da vakcine spašavaju život".

Kurir.rs