Kao beba nije mogao ni da guta ni da sedi, prvi pet meseci se borio za život. Do treće godine ležao potpuno nepomičan, a onda je najpre krenuo da se sam okreće u krevetu, potom je uspeo da samostalno sedi, a onda i da puzi i da stoji
NIŠ/ALEKSINAC - Petogodišnji dečak Roman Šarenac, kojem je nakon rođenja ustanovljen težak oblik cerebralne paralize, svakim danom je iznova iznenađivao svoje roditelje i lekare pošto je od bebe koja ne može ni da guta ni da sedi, izrastao u dečaka koji stoji i hoda.
Majka Milana iz Aleksinca i otac Boško iz Niša kazali su agenciju Beta da su njihovog sina lekari nakon porodjaja maltene otpisali, a sada ga smatraju medicinskim čudom.
Prema rečima dečakove majke, pogrešna procena ginekologa u Beogradu da mogu da je porode bez carskog reza, imala je za posledicu jako težak porođaj tokom kojeg je Roman ostao bez kiseonika, zbog čega je njegov mozak pretpreo velika oštećenja.
"Puna tri sata je trajala njegova reanimacija, a prvih pet meseci proveo je na Institutu za majku i dete u Beogradu gde su se lekari borili za njegov život. Bio je nepokretan i nesvesan svoje okoline, a uz to nije mogao da pokreće jezik i da guta", rekla je Šarenac.
Prema njenim rečima, Roman je skoro do treće godine ležao potpuno nepomičan, a onda je najpre krenuo da se sam okreće u krevetu, potom je uspeo da samostalno sedi, a onda i da puzi i da stoji.
"On sada može da sam siđe sa kreveta, da ode sam do guralice uz koju deca prohodavaju i da uz nju hoda iz sobe u sobu. Može i da hoda, kada ga držimo za ruke. Počeo je i da guta pomalo i da pokreće jezik. Hranimo ga i dalje preko sonde na stomaku, ali se više ne plaši kašičice i uspeva da proguta tridesetak mililitara vode ili kašice", rekla Šarenac.
Iza neverovatnog Romanovog napretka, kazala je, stoji njegova jaka volja i upornost, veliko zalaganje lekara i terapeuta, meseci i meseci terapija i vežbi, kraniosakralna terapija, kao i terapija suplementima koji mogu da se nabave jedino u Rusiji.
"Kada je imao šest meseci probali smo da bude primljen na Institut za cerebralnu paralizu u Beogradu, ali su nas vratili uz obrazloženje da nije dovoljno stabilan da bi tu bio. Kada mu je bilo 11 meseci krenuli smo sa terapijama i vežbama u Vukovom centru u Novom Sadu, zahvaljujući doktorki Aleksandri Ivančić koja je prihvatila da Roman bude njen pacijent", izjavila je Šarenac.
Od avgusta 2017. dodala je ona, ceo tim lekara (fizijatar, fizioterapeut, logoped, psiholog, nutricionista i neurolog) uključen je u Romanovo lečenje, a vežbe nekada traju dnevno i po šest sati.
"Ranije smo pravili pauze, bili na vežbama po šest meseci, onda pauzirali dva, tri meseca, ali smo onda svhatili da to nije dobro za Romana, da se odvikne od vežbanja i da se teško vraća u rutinu. Sada je na vežbama neprekidno od juna 2020. godine", kazala je Šarenac.
Prema njenim rečima, Roman svakodnevno napreduje i u pogledu pokretljivosti i u pogledu komunikacije sa okolinom.
"On nas sada sve razume, razume nas kada mu kažemo da dođe ili da siđe sa kreveta. Mnogo voli da mu čitamo bajke i pesmice, a kada krenemo da mu recitujemo neku pesmicu bez greške zna da je pronadje u knjizi. Takodje bez greške pronalazi sličice životinja po uputstvu defektologa. Pronalazi životinju koja ima krzno ili one koje imaju perje", navela je.
Romanov napredak i oporavak, dodala je Šarenac, vidi se i na vežbama i u svakodnevnom životu, a pokazuju ga i snimci glave.
"Prvi snimak EEG bio je jako loš, pokazivao je brojna oštećenja na mozgu. Prošle godine smo ponovo radili videlo se da je dosta tih oštećenja nestalo. Doktorka je bila toliko oduševljena da je ustala i zagrlila me", rekla je Šarenac.
Nastavljaju sa lečenjem, istakla je, a sada više niko ne bi mogao da kaže dokle će Roman stići.
"Krenuli smo sa terpapijama bez neke velike nade, ali stavom - idemo, pa dokle stignemo, i sad ne znam dokle ćemo stići. Roman je veliki borac, uporan je i ima želju da bude potpuno samostalan, tako da verujemo da će takav i biti", rekla je Šarenac.
Ona je kazala da humanim ljudima duguje ogromnu zahvalnost za to što je njen sin proteklih godina mogao da bude na terapijama koje su mu neophodne.
"Terapije i vežbe plaćamo od samog početka i zahvaljujući parama fondacije 'Budi human'. Dalji Romanov oporavak zavisiće takođe od tih para. Suprug kao građevinski inženjer i ja kao nastavnik engleskog jezika sigurno sami ne bi mogli da sve to isfinansiramo", kazala je Šarenac.
Prema njenim rečima, za terapije, smeštaj u Novom Sadu, lekove, medicinski materijal i posebnu ishranu mesečno im je potrebno izmedju 2.000 i 3.000 evra.
Kurir.rs/Beta