VAŠINGTON - Uzlazna karijera.
Penzionisani general Vesli Klark, koji je komandovao trupama NATO u bombardovanju Srbije 1999, postao je TV zvezda. Posle ratovanja i neuspešnog pokušaja da se domogne Bele kuće, Klarka je angažovala televizija NBC kao voditelja rijaliti šoua „Stars earn strajps“ (Zvezde zaslužuju činove), emisije nalik „Survajveru“, u kojoj se poznati bore u lažiranim bitkama.
Rijaliti čiji je sadržaj šokirao Amerikance dobio je loše ocene posle samo dve epizode. U emisiji učestvuje osam takmičara, koji imaju misije, pucaju pravom municijom, lete helikopterima, a Klark ima za zadatak da ih oceni. Među takmičarima su pevač Nik Leči, glumac Don Kejn, muž Sare Pejlin Tod, Lejla Ali, ćerka Muhameda Alija...
Vesliju Klarku u vođenju emisije pomaže Samanta Heris, koja se proslavila kao voditeljka „Plesa sa zvezdama“.
- Oduševljen sam što sam dobio priliku da vodim ovu emisiju. Ona je omaž pripadnicima naših oružanih snaga - rekao je Klark.
Međutim, poruka koju širi nova emisija postala je predmet ozbiljne rasprave u Americi, pa je desetak nobelovaca tražilo da se odmah skine s programa.
Protiv novog rijalitija pobunili su se i vojnici, koji su podsetili na Klarkovu lošu reputaciju. Naime, on je od 1997. do 2000. bio glavnokomandujući NATO snaga u Evropi, a smenjen je prevremeno s tog mesta zbog mnogih pogrešnih odluka tokom bombardovanja SRJ. Tadašnji sekretar odbrane SAD Vilijam Koen smatrao je da Klark nije dorastao tome da komanduje trupama NATO u akciji u Srbiji, ali je on imao dobre veze s tadašnjim američkim predsednikom Klintonom i državnom sekretarkom Medlin Olbrajt. Takođe, vojska ga smatra „klovnom“ od 2004, kad se ispred Demokratske stranke kandidovao za predsednika SAD. Kandidaturu je brzo morao da povuče, a na tim izborima pobedio je Džordž Buš.
Hoće da pravi naftu na Kosovu Hteo da pokrene treći svetski rat
Vesli Klark je sada rukovodilac energetske korporacije „Enviditi“ iz Kanade, koja je na Kosovu tražila dozvolu za istraživanja koja bi trebalo da utvrde količine uglja iz kojih bi se kasnije dobijala sintetička nafta. Institucije na Kosovu još razmatraju njegov zahtev.
Najveća greška Veslija Klarka tokom rata na Kosovu bila je namera da bombarduje ruske trupe na aerodromu u Prištini 1999. Budući da mu je tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana dao odrešene ruke, Klark je naredio napad na ruske trupe, ali je to naređenje odbio britanski general-pukovnik Majk Džekson rečima:
- Ne želim da zbog tebe pokrenem treći svetski rat!
Druga velika greška koju je Klark napravio bilo je uništenje Ambasade Kine u Beogradu, kad su poginula tri kineska novinara. Tada su avioni NATO promašili cilj za 300 metara. Pentagon Klarku nije mogao da oprosti ni to što je F-117 sa stelt tehnologijom srušen u maloj Srbiji.