Atmosfera Meseca ne sadrži dovoljno kiseonika za celo čovečanstvo, ali ispod kamenog gornjeg sloja planete, ima dovoljno gasa da održi osam milijardi ljudi u životu tokom 100.000 godina, tvrdi istaknuti naučnik.
Džon Grant, predavač nauke o tlu na australijskom Univerzitetu Sadern Kros, objasnio je da je Mesec bogat mineralima koji se čvrsto vezuju sa kiseonikom.
Grant tvrdi da, čak i ako se zanemari kiseonik vezan u dubokoj, tvrdoj steni, mesečev regolit - stenoviti gornji sloj - koji je lako dostupan, može da sadrži dovoljno kiseonika za osam miliona ljudi da žive 100.000 godina.
Proračun naučnika zasniva se na ideji da je ljudima potrebno 800 grama kiseonika dnevno da bi preživeli, a regolit je dubok nekih 10 metara. On navodi da se mesečev regolit sastoji od 45 procenata kiseonika, koji je čvrsto vezan za minerale kao što su silicijum, aluminijum i oksidi gvožđa i magnezijuma.
Nažalost, iako stene nisu prozračne, proces izvlačenja ogromnih količina kiseonika iz njih je jednostavan. "Ali postoji kvaka: veoma je gladan energije. Da bi bio održiv, trebalo bi da bude podržan solarnom energijom ili drugim izvorima energije dostupnim na Mesecu“, napominje Grant.
Grantov članak u The Conversation pojavio se nakon što su Australijska svemirska agencija i NASA u oktobru potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec sa ciljem prikupljanja lunarnog kamenja i pokušaja da iz njih izvuče kiseonik koji može da se udiše.
Naučnik je takođe skrenuo pažnju na razvoj eksperimentalnih reaktora za poboljšanje procesa proizvodnje kiseonika putem elektrolize koje razvija jedan belgijski startap. Nova tehnologija bi mogla da bude poslata na Mesec do 2025. godine kao deo misije Evropske svemirske agencije.
Kurir.rs/Russia today