STEPINAC - USTAŠA U ODORI SVEŠTENIKA Evo kako se nadbiskup ponašao u sudu i ŠTA JE REKAO O ZLOČINIMA U NDH i svojoj ulozi u njima
On se drži kao i svaki teški krivac, koji uopšte nije u stanju da se brani od optužbe i dokaza kojima raspolaže sudsko veće. Na većinu pitanja on odgovara sa: "Uskraćujem odgovor" ili "Nemam šta da kažem", pisale su novine 1946. godine
Prošlo je 75 godina od suđenja na kome je "apostolski vojni vikar" Nezavisne Države Hrvatske (koja nije bila ni nezavisna, ni država) proglašen krivim zbog podržavanja i podstrekivanja ustaša na monstruozne zločine u vreme Drugog svetskog rata, ali ocene o njegovoj ulozi su i danas toliko suprotstavljene da dovode do verbalnih ratova.
PREOKRETANJE ISTINE
U Hrvatskoj ga danas mnogi brane, proces protiv njega nazivaju "montiranim političko-sudskim postupkom i presudom", lobiraju da bude proglašen svecem... Ta kampanja je i dovela do toga da presuda bude ukinuta, a da u pojedinim udžbenicima istorije u toj zemlji dođe do takvog izokretanja stvarnosti da se on opisuje kao "jedan od najvećih protivnika ustaškog režima". U Srbiji, s druge strane, Stepinac se smatra zločincem, izjednačava se sa Antom Pavelićem, pa čak stavlja i iznad njega i onda mu se nekad pripisuju čak i stvari koje nije činio ili nije dokazano da je činio.
Nadbiskup Alojzije Stepinac, na čelu crkve u Hrvatskoj od 1937, uhapšen je 18. septembra 1946. godine, a optužnica protiv njega podignuta je samo pet dana kasnije. Suđenje, koje je pripojeno procesu protiv Eruka Lisaka, Ivana Šalića "i družine", trajalo je relativno kratko - presuda je doneta već 11. oktobra, a veoma se pratilo i u Srbiji, gde su novine svakodnevno prenosile izveštaje iz sudnice.
Tako i Politika i Borba tog vremena 19. septembra pišu da je "sud usvojio predlog javnog tužioca Jakova Blažovića da se sprovede istraga i podigne optužnica protiv Stepinca". Kako se navodi u tekstovima, nadbiskup je "neposredni učesnik, podstrekač i pomagač u radu terorističke organizacije koja je imala rukovodeću ulogu u mnogobrojnim zločinima ustaško-križarskih grupica", a često ga nazivaju i "ustaša u svešteničkoj odori".
HTEO JE NDH
Kakva je atmosfera vlada, tada fino ilustruje izveštaj sa suđenja sa ispitivanjem Modesta Martinčića, provinsijala franjevačke provincije u Zagrebu, iz 18. septembra.
"Optuženi fra Martinčić priznaje da je očekivao političke i državne promene u našoj zemlji i da ga je na to podstaklo mišljenje visokih crkvenih krugova sa Stepincem na čelu.
Javni tužilac postavlja optuženom zatim nekoliko pitanja. On čita Stepinčevu okružnicu izdanu prošle godine u kojoj Stepinac tvrdi da zločinac Lisak nikad nije bio na Kaptolu i da je njemu - Stepincu, 'savest čista pred Bogom i hrvatskim narodom'.
- Šta vi kažete na to? Je li istina da je 'Stepinčeva savest mirna i čista pred Bogom i hrvatskim narodom'?
- Ja mislim da mu nije čista savest.
- Da li su za vas ustaše zločinci?
- Jesu.
- Šta je Stepinac hteo?
- On je hteo NDH.
- Šta je NDH?
- NDH je tvorevina Nemaca, ustaša i Italijana. A za tu tvorevinu bio je Stepinac i hteo je da je posle sloma obnovi.
- Na koji način je on to hteo da postigne?
- Apelom koji je dao u svetsku javnost kratko vreme pre sloma NDH, kojim pokušava da spase ustaše."
OPTUŽNICA
Slične su izjave i drugih optuženih. Tako Šalić, Stepinčev sekretar, više puta potvrđuje veze zagrebačkog nadbiskupskog dvora sa "ustašama, križarima, mačekovcima i ostalom reakcijom u zemlji i na strani", a dr Đuro Marić, sveštenik iz Zagreba, priznajući svoju krivicu izjavljuje da je visoki crkveni forum uzročnik sveg zla.
Sve to je dovelo do optužnice, a Borba 25. septembra 1946. piše:
"Dr Alojzije Stepinac optužen je:
Što je kao učesnik, pomagač i podstrekač centralne ustaško-križarske terorističke grupe optuženog Lisaka, Šalića i družine pomagao i podstrekivao uopšte organizovanje i zločine ustaško-križarskih grupa u zemlji;
Što je sarađivao sa okupatorom, najuže sarađivao i pomagao takozvanu NDH, Antu Pavelića i ustaše;
Što je organizator prevođenja Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini na katoličanstvo;
Što je kao 'apostolski vojni vikar' u ustaškim i drugim vojnim bandama Pavelića organizovao 'vojno dušobrižništvo' postavljajući u njega stotine sveštenika koji su podstrekivali ustaše i druge na mržnju, borbu i zločine protiv hrvatskog i ostalih naroda Jugoslavije i njihove oslobodilačke borbe;
Što je u dogovoru s Pavelićem sakrio arhivu ustaškog ministarstva inostranih poslova i druge zločinačke ustaške dokumente u nadbiskupskom dvoru."
TEŠKI KRIVAC
"Pred Narodnim sudom Stepinac se drži kao i svaki teški krivac, koji uopšte nije u stanju da se brani od optužbe i dokaza kojima raspolaže sudsko veće. Na većinu pitanja on odgovara sa: 'Uskraćujem odgovor' ili 'Nemam šta da kažem'", piše Politika 1. oktobra i nastavlja:
"On dobro zna da bi ga sopstvene reči navele da prizna sve navode optužnice i da bi to izbegao, on sam sleže ramenima i koristi zakonsko pravo da na pitanje sudija uskraćuje odgovor.
Pa ipak, optuženi Stepinac je danas i nehotice dao nekoliko priznanja, koja bacaju punu svetlost na ceo njegov izdajnički rad i držanje. Tako je rekao da je Pavelića smatrao za poglavara države i da je baš zbog toga pozvao narod i sveštenstvo da služe poglavniku. (...) U toku rata i neprijateljske okupacije optuženi Stepinac stupio je u političku saradnju sa neprijateljem, pružajući mu za celo vreme pomoć. Već 12. aprila 1941, kada su se još vodile borbe sa okupatorom, on je kao hrvatski mitropolit posetio 'vojskovođu' Slavka Kvaternika i čestitao mu uspostavljanje NDH. Nekoliko dana zatim bio je i u službenoj poseti kod Pavelića. Tako je svojim stavom gurnuo veliki broj sveštenika i vernika na put koji je vodio u izdaju otadžbine i u mnoge ratne zločine. (...)
Svoj zločinački stav optuženi Stepinac pokazuje i prilikom takozvanog prekrštavanja Srba na katoličku veru. Posle tih masovnih prekrštavanja ustaše su na prevaru pobile desetine hiljada tih Srba i opljačkale njihovu ličnu i crkvenu imovinu. On je ta prekrštavanja odobravao i time davao podstreka ustašama za dalje vršenje zločina.
Početkom 1942. Vatikan postavlja optuženog Stepinca za apostolskog vojnog vikara Pavelićevih ustaša i domobrana. Optuženi Stepinac prima se te dužnosti i tako postaje najviši vojni sveštenik Pavelićeve vojske, sveštenik kome su podređeni svi ostali vojni sveštenici. Javni tužilac izlaže niz primera o radu tih vojnih sveštenika, iz čijih su se redova regrutovali najkrvoločniji ustaški koljači, kao što je bio, na primer, fratar Filipović u Jasenovcu, a bilo je i drugih. Optuženi Stepinac svim silama radi na jačanju zločinačkog ustaškog duha u Pavelićevoj vojsci i jačanju ratnog napora okupatora."
RADOZNALI NAROD
Finale svega, naravno, bila je presuda:
"Sudska dvorana bila je puna radoznalog naroda. Ljudi i žene raznih zanimanja i različitih doba starosti došli su da čuju reči narodnog suda o Stepincu, Lisaku i ostalim optuženima", piše Politika 12. oktobra 1946. godine:
"Velika staklena vrata polako se otvaraju. Na čelu grupe u sudnicu ulazi Erih Lisak, koji se kao i uvek u hodu klati kao da mu je sopstveno telo otežalo. Za njim ide Stepinac sa šeširom u ruci. Do Stepinca je njegov tajnik Ivan Šalić.
- U ime naroda...
Cela dvorana je na nogama. Sudije Ivan Poldrugač i dr Ante Cerineo ne skidaju pogleda s presude koju dr Virmpulšek počinje da čita. Predsednik veća nastavlja...
U izlaganju Stepinčevih krivičnih dela presuda se drži hronološkog reda koji ne popušta nijednu utvrđenu činjenicu. Zagrebački nadbiskup vodi katolički episkopat u audijenciju kod Pavelića. Katolička štampa piše ustaškim jezikom i svoje stranice garnira Pavelićevim slikama. Tradicionalne verske svečanosti pretvaraju se u političke manifestacije za ustaše. Na vidiku se ukazuje potpuna propast Nemaca i ustaša, ali Stepinac i dalje ide ustaškim putem. U crkvama se proturaju glasovi da će se u Hrvatsku vratiti Maček, a u Srbiju kralj Petar.
Na osnovu toga, optuženi se osuđuju:
Erih Lisak na kaznu smrti vešanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava i konfiskaciju imovine.
Dr Alojzije Stepinac na kaznu lišenja slobode s prisilnim radom u trajanju od 16 godina i gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od pet godina.
Ivan Šalić na kaznu lišenja slobode s prisilnim radom na 14 godina i gubitak prava za pet godina."
KRSTAŠKI POHOD
Hapšenje katoličkog nadbiskupa, pa zatim i presuda uzburkali su javnost u mnogim zapadnim zemljama, pa je pritisak na Jugoslaviju bio ogroman. I ta tema je bila veoma aktuelna. Tako Borba 19. oktobra objavljuje tekst sa naslovom "Zašto su neprijatelji naše zemlje prijatelji Alojzija Stepinca":
"Suđenje Stepincu i pravedna presuda koju je za njegov izdajnički zločinački i protivnarodni rad izrekao nad njim najviši sud hrvatskoga naroda bili su u svetu dolarske demokratije svuda tamo gde njen uticaj preovlađuje povod za novu, još besomučniju kampanju upravljenu protiv naše zemlje.
Sama činjenica da se na pitanju Stepinca pokrenula protiv Jugoslavije čitava jedna široka i složena aparatura laži, kleveta i mržnji služi nam upravo kao dokaz više, kao nova potvrda nesumnjive i goleme krivice bivšeg zagrebačkog nadbiskupa. Razume se, Vatikan je preuzeo ulogu predvodnika i zvaničnog reditelja u toj bučnoj i nimalo pobožnoj hajci, koja treba da posluži kao uvertira u inscenaciju jednog savremenog krstaškog pohoda ne samo sredstvima štampe, radio-emisija, crkvenih beseda, poslanica i papinskih enciklika već i putem širokih političkih akcija i protivu 'istočnih nevernika'."
Uprkos svim najavama da neće popustiti, Jugoslavija je to učinila. Stepinac je nakon presude poslat na robiju u Lepoglavu, ali je samo pet godina kasnije prebačen u Krašić, gde je bio u kućnom zatvoru. Preminuo je 10. februara 1960.
NOVAC OD JASENOVAČKOG DŽELATA: LUBURIĆ MU DAO 300.000 KRVAVIH KUNA
Tokom suđenja pojavile su se tvrdnje da je Stepinac primao novac i od ozloglašenog Maksa Luburića.
"Zatim su se i sud i publika zgrozili nad još jednom užasnom istinom o zagrebačkom nadbiskupu. Reč je bila o društvu Karitas, koje je po izjavi samog Stepinca imalo da pomaže sirotinju i decu koja su ostala bez roditelja. Ali dok su siročad masovno umirala od gladi, Stepinac je držao na svom imanju u Brezovici preko sto krava, a u svojim dvorima u Zagrebu priređivao je bogate gozbe za nemačke i ustaške generale. Od dželata Luburića, koji je u Jasenovcu iz razonode pucao u zatočenike i pobio desetine hiljada nevinih lica, primio je Stepinac 300.000 kuna, primio je svežanj novčanica poprskanih krvlju našeg nevinog naroda", navodi Politika.
Kurir.rs / Andrija Ivanović