UTICAJ BAJDENOVE AMERIKE NA SRBIJU! SAD nema jasne ideje šta se želi da uradi sa Balkanom
Džozef Bajden u ovo vreme prošle godine preuzeo je dužnost predsednika SAD od republikanca Donalda Trampa. Posle godinu dana postavlja se pitanje kakav uticaj ova supersila ima na Zapadni Balkan i Srbiju.
Gosti Usijanja Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, prof. Vladimir Vuletić, sociolog i Dragoljub Kojčić, politički filozof, pokušaće da odgovore da li će američka politika dobiti zaokret.
Šta se desilo posle godinu dana vlasti demokrata? Da li je Bajden razočarao svoje glasače, koji su na izborima prošlog novembra glasali kao na referendumu protiv Trampa?
"Nisam očekivao da će se desiti velike strateške promene. Bila je interesantna razlika u retorici, ali ideološkoj retorici. Liberalna retorika Bajdena se suprotstavljala konzervativnoj retorici Trampa, što je prijalo mejnstrim medijskog sceni u SAD i svetu. Suštinski zaokreti koje je napravio Tramp ostali su i sada. Tramp je govorio Amerika na prvom mestu, a Bajden o tome ne govori, ali pravi slične poteze. Tramp je počeo povlačenje iz Avganistana, a Bajden ga je završio na način kako je završen. Kada je reč o Balkanu, ni Tramp nije pravio veliki zaokret u odnosu na strateške američke interese. Vidimo pod Bajdenom, imamo utisak da se se neke stvari dešavaju sada, da se više govri o Balkanu, ali bez jasne ideje šta se zapravo želi uraditi", rekao je Vuletić.
Grubješić kaže da su na unutrašnjem planu neki konsenzusi napravljeni.
"Poslednje istraživanje javnog mnjenja kaže da je podrška 44, a bila je 56 odsto", kaže ona i dodaje da je rak rana SAD odnos sa Kinom.
"Što se tiče Evrope, tu stvar ne stoji najbolje. Nisu dobili što su hteli, da se vrate na vreme pre Trampa, a to se još nije desilo", zaključila je ona.
Kojčić kaže da SAD treba posmatrati kao jedinstveni sistem.
"Međunarodna politika se ne menja lako, pogotovo kada smo mi u pitanju. Samit za demokratiju na koji je Srbija pozvana na učešće, a koji je opozicija doživela kao priliku da kritikuje vlast, to je dobra vest", kaže Kojčić.
Vuletić kaže da je utisak da od američkig predsednika koji ima najviše gafova je bio Regan.
"Džordž Buš mlađi je bio takođe zanimljiva ličnost. To je sve interesanstno za javnost, ali se politike ne vode u glavi predsednika, već je reč o strateškim promišljanjima i racionalnoj politici. važnije je ko je oko predsednika, nego predsednika", navodi sociolog i dodaje da to kako izgleda Bajden, da li se sapliće i sl. to nije bitno.
Grubješić povodom povratka Trampa kaže da deluje kao da hoće da se vrati na scenu, te da izgleda kao i da nije odlazio iz Bele kuće.
"Da sačekamo da li će ga kandidovati republikanska stranka. Videćemo za godinu dana na novembarskim izbrima kako stoje Amerikanci i da li će zaleći Tramp za republikance", kaže Grubješić.
Kojčić kaže da je moguće da Amerika napravi veliki zaokret.
"Danas se SAD vraća na pojam autoriteta. A kad hoćeš da autoritetom dominiraš u svetu, moraš da razvijaš objektivnije odnose. Ako hoće da uspostavi dominaciju u okviru novog poretka, ali ne unilateralnog poretka, mora da ima drugačiji odnos i prema Kini i prema EU, a kod nas može da ima partnere,a li ne i slugeranstvo", dodao je on.
Kada je naš prostor u pitanju, Grubješić kaže da je dovoljno da vidimo što se na scenu vraćaju ljudi koji su ovde bili i devedesetih.
"Ljudi koji su učestvovali u Rambujeu, poput Kristofera Hila itd.", rekla je ona, a Kojčić kaže da ambasador ne kreira politiku prema ovom regionu.
"On će svakako poštovati naloge Stejt departmenta, a ono što je važno je kakav odnos Srbija uspostavlja u centrima moći u svetu koji je multipolaran. Moramo da vodimo računa i o Kini, SAD, Rusiji, klubovima arapskih sveta, Indiji itd. Srbija ima veoma kreativan pristup", zaključio je on.
(Kurir.rs)