U Bugarskoj se danas održavaju parlamentarni i predsednički izbori, a bivši premijer, iako dobija najveću podršku, ima malo saveznika
U Bugarskoj se danas održavaju treći izbori od početka ove godine i većina građana našeg istočnog suseda se nada da će konačno doći do formiranja vlade, koja pred sobom ima tri glavna cilja. To su borba protiv pandemije koronavirusa, iskorenjivanje korupcije i rešenje za poskupljenje energenata uoči dolaska zime.
Veliki pritisak
Kako prenosi Rojters, eventualni izostanak formiranja vlade i posle ovih izbora znatno će usporiti planove zvaničnika u Sofiji da se 2024. uvede evro kao valuta.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, najveću podršku birača ima stranka desnog centra GERB, čiji je lider bivši premijer Bojko Borisov, sa 24 odsto. Međutim, Borisov ima slab koalicioni potencijal i malo saveznika.
Na drugom i trećem mestu gotovi izjednačeni su Nastavljamo promene, nova stranka centra koja se fokusirala na borbu protiv korupcije, i socijalisti, koji imaju 16, odnosno 15 odsto podrške.
Birači se nadaju da će posle izbora biti moguće formirati održivu koaliciju i da neće doći do daljeg sukobljavanja među strankama, kao posle izbora u julu i aprilu. Bugarskom već mesecima upravlja privremena vlada.
- Dve stvari će biti sigurne posle izbora. Neće biti jasne većine u parlamentu i neće biti lakše formirati vladu, kao ni posle ranijih izbora. Veliki je pritisak na političarima da ostave razlike po strani, jer zemlja ne sme ostati bez vlade treći put, kaže Borjana Dimitrova, analitičarka iz istraživačkog centra Alfa.
Korupcija i siromaštvo
Jedna od opcija jeste da se stvori koalicija stranaka koje su istakle borbu protiv korupcije kao svoj primarni cilj a njima bi mogli da se priključe socijalisti.
- Potencijalna saradnja između Socijalističke partije i takozvanih stranaka protesta mogla bi da bude rešenje za krizu vlasti, tvrdi Andrijus Tursa iz konsultantske firme Teneo.
Korupcija je glavni uzrok siromaštva u zemlji, koja ima oko sedam miliona stanovnika. Bugarski BDP je tek 55 odsto od proseka BDP u ostatku Evropske unije.
Kurir.rs