Najviši republikanski kongresmeni pozivaju Bajdenovu administraciju da pošalje vojnu pomoć Ukrajini usred izveštaja o gomilanju ruskih trupa na granicama, ali nisu svi konzervativci uključeni u sukob.
Prošle nedelje vesti o kretanju ruskih tenkova i kopnenih trupa duž ukrajinske granice izazvale su široko rasprostranjene spekulacije o namerama Rusije, kao i pozive Sjedinjenim Državama da intervenišu ako Vladimir Putin izvrši invaziju.
Od istraživačkih centara do Kapitol Hila, postoji dvostranački konsenzus u oblasti DC Beltvai da Sjedinjene Države treba da pomognu Ukrajini protiv Rusije.
Bajdenova administracija poslala je direktora CIA-e Vilijama Bernsa u Moskvu 2. novembra kako bi izrazio zabrinutost zbog jačanja vojske u blizini Ukrajine, a državni sekretar Entoni Džej Blinken je 10. novembra upozorio Rusiju da ne napravi „ozbiljnu grešku“ agresijom na njenu komšija.
Sjedinjene Države su posvetile više od 2,5 milijardi dolara bezbednosne pomoći Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim.
Republikanci žele da urade više. Petnaest konzervativnih poslanika napisalo je pismo predsedniku Džou Bajdenu po tom pitanju, pozivajući ga da pošalje vojnu pomoć Ukrajini.
„Imperativ je da SAD ispune svoju posvećenost ključnom partneru povećanjem smrtonosne pomoći Ukrajini kako bi odvratile i odbile ponovni upad Rusije“, navodi se u pismu od 5. novembra, čiji su potpisnici bili i predstavnik Majkl Tarner (R-Ohajo) i Majk Rodžers (R-Ala.), rangirani članovi Podkomiteta Predstavničkog doma za strateške snage i Komiteta za oružane snage, respektivno.
„Pored toga, pozivamo vas da odmah razmotrite odgovarajuće vojno prisustvo i položaj SAD u regionu i da pokrenete odgovarajuće aktivnosti razmene obaveštajnih podataka između SAD i Ukrajine kako biste sprečili dalja eskalacija situacije.
Ali ne dele svi konzervativci osećanja izražena u pismu. Novinar Foks Njuza Taker Karlson je u svojoj emisiji 10. novembra zagrejao Tarnera o tom pitanju, pitajući kongresmena zašto je u interesu Amerike da se uplete u granični spor u istočnoj Evropi.
„Pitam se zašto se naglasak stavlja na granice Ukrajine, a ne na naše? upitao je Karlson.
Tarner je tvrdio da je Ukrajina saveznik NATO-a i da zaslužuje zaštitu. Postupci Rusije sugerišu da Putin želi da ponovo potvrdi uticaj iz sovjetske ere u regionu, rekao je Tarner.
„Ukrajina je demokratija. Rusija je autoritarni režim koji želi da nametne svoju volju valjano izabranoj demokratiji u Ukrajini“, dodao je poslanik.
Ali Karlson nije bio ubeđen. Ako ništa drugo, prijateljstvo sa Rusijom više služi američkim interesima nego savezništvo sa Ukrajinom, rekao je on.
„Ako gledate iz američke perspektive, mislim, ko ima rezerve energije? Ko je glavni igrač u svetskim poslovima? Ko je potencijalna protivteža Kini, koja je stvarna pretnja? rekao je Carlson. „Zašto bismo stali na stranu Ukrajine? Zašto ne ruski?"
Karlsonovi komentari izazvali su bijes među komentatorima i stručnjacima za nacionalnu bezbjednost, koji su ga kritikovali što je stao na stranu Rusije zbog saveznika iz NATO-a.
„GOP definitivno više NIJE Reganova partija“, rekao je na Tviteru američki ambasador u Rusiji iz Obamine ere.
Ali konzervativci i drugi stali su u Karlsonovu odbranu, hvaleći ga što dovodi u pitanje dogmu o nacionalnoj bezbednosti SAD.
„Zaslužujemo diskusiju o ovim najosnovnijim pitanjima — upravo zato što su decenijama namerno ostavljena neispitana“, rekao je Dejvid Riboj, viši saradnik Instituta Klermont.
Riboj je rekao da misli da interakcija Karlson-Tarner „ilustruje podelu između ljudi koji razumeju da naši stari prioriteti spoljne politike više nisu operativni, i onih koji žele da žive u prošlosti koja više ne postoji“.
„Ja nisam ideološki izolacionista; Mislim da je to jednako suludo kao i najapsurdniji avanturizam“, rekao je on. „Ali politika neintervenisanja, trenutno, jedina je razumna za vladu SAD. Naši problemi su unutar naših granica.”
Kurir.rs/Epoh Tajms