To je skrivena kriza koja godinama postoji u jednoj od najfinansiranih institucija na planeti i koja se samo pogoršala tokom pandemije koronavirusa. Čak 160.000 aktivnih pripadnika vojske ima problema da prehrani svoje porodice.
Ta procena organizacije Fiding Amerika, koja koordinira rad više od 200 banaka hrane širom zemlje, naglašava kako se dugoročna nesigurnost hrane proširila na svaki aspekt američkog života, uključujući i vojsku.
Tačan obim problema je tema debate, zbog nedostatka formalne studije. Ali aktivisti kažu da postoji godinama i prvenstveno utiče na pripadnike mlađeg ranga – vojnim jezikom rangiranih od E1 do E4 – sa decom.
„To je šokantna istina koja je poznata mnogim bankama hrane širom Sjedinjenih Država“, rekao je Vins Hol, službenik za odnose sa vladom organizacije. "Ovo bi trebalo da bude uzrok duboke sramote."
Grupa procenjuje da se 29% vojnika u najmlađim vojnim činovima suočilo sa nesigurnošću nabavke hrane tokom prethodne godine.
„To je činjenično stanje“, rekao je Džejms Bohanon, 34, mornarički E4 (podoficir treće klase) u San Dijegu koji se oslanja na pomoć u hrani da bi svoje dve ćerke hranio.
„Znate za šta se prijavljujete u vojsku“, rekao je on, nakon što je izašao iz distribucije hrane koju je organizovala lokalna IMCA podružnica oružanih snaga. „Ali neću da lažem. Zaista je teško.”
Pored skromne plate za mlađe činove, česte selidbe svojstveni vojničkom životu otežavaju vojnim supružnicima da pronađu stalan posao. Takođe, unutrašnja vojna kultura samodovoljnosti ostavlja mnoge nespremne da govore o svojim poteškoćama, iz straha da će ih smatrati neodgovornim.
Problem je pogoršan opskurnim pravilom Ministarstva poljoprivrede koje sprečava hiljade siromašnih vojnih porodica da pristupe programu pomoći vlade SNAP-a, opšte poznatom kao bonovi za hranu.
„To je jedna od ovih stvari za koje američki narod ne zna, ali to je nešto što se podrazumeva među pripadnicima vojske. Znamo ovo“, rekla je senatorka Temi Dakvort, demokrata iz Ilinoisa i bivši pilot Blekhoka koja je izgubila obe noge u padu helikoptera u Iraku. „Mi smo najmoćnija vojska na licu zemlje, a ipak oni koji su na nižoj stepenici naših vojnih činova su – ako su oženjeni i imaju dete ili dvoje – gladni su. Kako se možete fokusirati na izvršavanje misije i odbranu naše demokratije. Ako ste zabrinuti da li će vaše dete večeras dobiti večeru?
Meredit Knop, izvršni direktor banke hrane u Sent Luisu i vojni veteran, rekla je da problem postoji u svim granama vojske. Seća se da je bila mlada oficirka u Teksasu kada joj je prišao novi redov sa bebom.
„Spremali su se da mu isključe struju jer nije mogao da plati račune“, rekla je ona. "Bilo je šokantno za mene."
Možda najbolji pokazatelj koliko je problem postao ukorijenjen je to što je snažna mreža dobrotvornih organizacija koje se nalaze u blizini vojske, kao što su Armed Services IMCA i Blu Star Familis, razvila infrastrukturu banaka hrane u blizini većine glavnih domaćih baza.
San Dijego je možda jedan od epicentra ovog fenomena, sa visokim troškovima stanovanja i više vojnih baza na udaljenosti od vožnje. Za Bruklina Pitmana, čiji je suprug Metju, u mornarici, preseljenje u Kaliforniju iz Zapadne Virdžinije ove godine je bio finansijski šok.
„Napravili smo lepu ušteđevinu, a onda smo se preselili ovde i bilo je teško“, rekla je ona. „I dalje smo imali studentske kredite i sve povrh svega.
Njihova ušteđevina je brzo nestala, a mali prihod koji zarađuje od čuvanja pasa nije bio ni blizu da pokrije manjak. Neko vreme, par je razmišljao da spava u svom autu na bazi baze do sledeće plate.
Pittman je bio jedna od 320 porodica koje su učestvovale u distribuciji hrane IMCA u oružanim službama krajem oktobra. Organizacija je bila domaćin ovakvih događaja više od 10 godina, ali kada je pandemija udarila, proširila je operacije sa šest lokacija na 11 širom zemlje i udvostručila učestalost događaja u oblasti San Dijega.Postoje različita mišljenja o tome koliko stigme ovo pitanje nosi u vojnim zajednicama.
Keli Klor, koja radi na pitanjima nesigurnosti hrane za porodicu Blu Star, priseća se perioda finansijskih poteškoća pre 13 godina kao mlada majka u Teksasu čiji se muž upravo prijavio. Porodica je štipala novčiće u svakoj prilici, nikada nije jela vani i oslanjala se na lokalnu javnu biblioteku za zabavu. Ali i dalje su zavisili od VIC-a - sličnog programa bonova za hranu koji služe majkama i deci - kako bi priuštili skupu formulu za bebe za svoju ćerku.
„Osećala sam se neugodno kada sam izvlačila svoje vaučere“, rekla je. „Ali u isto vreme, razmišljao sam ’Da li bi trebalo da bude ovako teško?‘“
Klor se priseća da je svoje finansijske probleme tretirala kao tabu temu, čak i zato što je sumnjala da su mnoge porodice oko nje u istoj situaciji.
„Činilo se kao da to nije nešto što delite sa drugim ljudima“, rekla je.
Ali Megi Meza, predstavnica porodice Blu Star u San Dijegu, priseća se zajedničkog siromaštva kao opšteg znanja i elementa povezivanja među porodicama.
„Bilo je kao 'Vaš muž je narednik, moj muž je narednik. Oboje smo švorc. Hajdemo da nađemo neke besplatne stvari“, rekla je.
Jedan od najčudnijih aspekata problema je misteriozni propis Ministarstva poljoprivrede koji sprečava hiljade siromašnih vojnih porodica da dobiju bonove za hranu. Porodice koje žive van baze dobijaju osnovni dodatak za stanovanje kako bi pokrili većinu svojih troškova.
Ali Zakon o hrani i ishrani iz 2008. nalaže da se naknada računa kao prihod pri izračunavanju kvalifikovanosti za primanje beneficija SNAP-a, a to na kraju dovodi do diskvalifikacije hiljada vojnih porodica. Naknada se ne računa kao prihod iz poreskih razloga ili za VIC beneficije.
Aktivisti za bezbednost hrane kažu da su zbunjeni i prvobitnim pravilom i činjenicom da traje više od 12 godina.
„Izgleda da niko ne zna zašto je to još uvek zakon“, rekao je Hol, zvaničnik Feeding America.
Dorene Ocamb, glavni službenik za razvoj IMCA oružanih snaga, spekuliše da je propis „samo slučaj neželjenih posledica“.
Senator Dakvort je dodao: „Ne bih mogao da vam kažem odakle dolazi. Mogu samo da vam kažem da oni to neće promeniti."
Portparol USDA je u odgovoru na imejl rekao da ministarstvo „ponovo razmatra svoje nadležnosti u ovoj oblasti“.
Pitanje je više od humanitarnog problema. To direktno utiče na nacionalnu bezbednost, rekao je Džoš Protas, potpredsednik javne politike za MAZON, organizaciju koja je uradila opsežno istraživanje o gladi u vojnim redovima.
Pripadnici oružanih snaga koji trpe nesigurnost da nabavu hrane imaju veću verovatnoću da će biti ometeni u akciji i manje je verovatno da će se ponovo prijaviti, rekao je on. Taj gubitak talenta može biti generacijski jer vojna služba obično teče u porodicama.
„Činimo medveđu uslugu budućim naporima za zapošljavanje“, rekao je Protas. „Mogli bismo da gubimo dobre ljude jer ne mogu da izdržavaju svoje porodice.
Nekoliko ljudi uključenih u ovo pitanje kritikovalo je Pentagon zbog zatvaranja očiju pred problemom.
„Poricanje Pentagona je frustrirajuće“, rekao je Protas. „Neugodno je za naše lidere da priznaju problem.
Kolin Heflin, profesorka javne uprave na Univerzitetu u Sirakuzi, rekla je da je nedostatak interesovanja Pentagona doveo do kritičnog nedostatka odgovarajućih studija ili podataka. „Po mom iskustvu, teško je ovo objasniti zvaničnicima Ministarstva odbrane“, rekla je ona. „Oni smatraju da je to sramotno i nešto što ne bi želeli da priznaju.
Ali Okamb odbija kritike da vojska zakopava to pitanje.
Ona priznaje da postoje „neke optike koje ljudi pokušavaju da zaobiđu“, ali kaže da većina komandanata baza pozdravlja pomoć i ističe da mornarica bukvalno poseduje imanje u San Dijegu gde se vrši distribucija hrane ASIMCA.
„Mislim da vojska zna da je ovo složeno pitanje i oslanjaju se na partnere poput nas“, rekla je ona. „Ovaj koncept da vojska želi ovo da gurne pod tepih… zašto nam onda dozvoljavaju da nastavimo da radimo ovo na terenu u vlasništvu mornarice?“
Neki od onih koji su se žalili na nespremnost Pentagona da se suoči sa ovim pitanjem kažu da se stav promenio poslednjih meseci pod administracijom predsednika Džoa Bajdena.
Šenon Razsadin, predsednica Savetodavne mreže za vojnu porodicu, kaže da je ove godine osetila promenu u stavu Pentagona i delimično pripisuje prvu damu Džil Bajden što je javno zastupala ovo pitanje.
„Oni su fokusirani na razumevanje u Pentagonu“, rekla je ona. "Pre šest meseci, ne bih to rekao."
Napori da se obezbedi komentar Pentagona o ovom pitanju su bili neuspešni. Ali jedan zvaničnik Pentagona rekao je Asošijeted presu da će ministar odbrane Lojd Ostin javno govoriti o ovoj temi u bliskoj budućnosti.
Postoje novi pokušaji Kongresa da se pozabavi problemom. Dakvort je sponzorisao nacrt zakona koji bi uspostavio plaćanje osnovnog dodatka za potrebe vojnih porodica. Kongresmen Džejms Gavern, D-Mass., apelovao je na ozbiljnu studiju Pentagona o problemu i ukidanje propisa USDA o osnovnom davanju za stanovanje.
„U ovoj fazi, nema izgovora da bilo ko u najvišim ešalonima Pentagona kaže da ne zna da je ovo problem“, rekao je Mekgavern. „To nije raketna nauka. Ovo je rešivo...neko preuzme odgovornost i reši to.”
Kurir.rs/AP