SPEKTAKL U LISABONU: Beli orlovi preleteli Atlantik da bi bodrili Piksija i družinu: Za Srbiju - ništa nije teško! FOTO

Privatna Arhiva

Hotel “Kaskais Miražem”, Lisabon. Autobus sa fudbalerima reprezentacije Srbije stiže na odredište, a tamo navijači.

Ne, nisu u pitanju portugalski pristigli da “plaše” Orlove, ovi trče u zagrljaj Piksiju, Mitru…

Ko rod rođeni se grle. A, onda se razvija srpska trobojka od 20 metara.

Posle malo boljeg pogleda na odoru navijača uočava se i natpis “Beli Orlovi NJ”.

Ovi momci, njih 28, potegli su sa drugog kontinenta.

- Za Srbiju - ništa nije teško! - veli nam Miki Kljajić, predsednik Fudbalskog kluba Beli orlovi iz Nju Džersija.

Odmah baca priču na drugu stranu.

- Ljuti nas kad vidimo praznu Marakanu! Ovi momci zaslužuju podršku, valjda smo svi mi Srbija. U vreme Radomira Antića je stadion bio pun! On nikad nije dao na navijače, uvek je govorio da treba da se napravi nekakva priča da se oni privuku, uvek je kretao od “sebe”. Uvek mi je bilo krivo kad vidim neke od komšija kako su navijački organizovani… Priznajem, ljubomoran sam na njih. Što mi nemamo takav osećaj privrženosti nacionalnom timu?

Svako to po osećaju, a njih 28 je poteglo iz “predgrađa” Njujorka. Nisu to ni male pare, još u vreme korone…

- Ko gleda na pare kad je u pitanju Srbija. Uvek smo bili uz otadžbinu. Nije bitno da li je u pitanju sport, poplave…

Ulaznice su nabavljene?

- Jesu, ali… Problem je što većina nas ima američke pasoše, pa nismo mogli do ulaznica preko našeg saveza, već smo uzeli za mesta gde su Portugalci.

Problem u najavi.

- Možda, ako se zna da imamo srpsku zastavu od 20 metara. Nama je samo bitno da uđemo na stadion. Sreli smo neke momke iz Beograda, rekli su nam za sutrašnji korteo naših navijača. Mi ćemo na svoju stranu, među Portugalce. Ne znamo šta nas čeka, ali kad su se Srbi nečega plašili?!

Nije Vam prvi put da pratite Orlove?

- Reprezentaciju, Crvenu zvezdu… Nas 95% ovde su Delije, ali daj da to preskočimo, danas i sutra smo svi Srbija. Bili smo u Džersiju na meču Srbija - Jamajka sa zastavom od 50 metara. Skočili smo i do Londona na meč Arsenal - Crvena zvezda. Nostalgija, ludilo… nama ovo mnogo znači. Razumem ja i ljude iz Srbije što reprezentaciji ne pridaju značaj koji zaslužuje, imaju oni drugih muka kojima moraju da se bave, ali moraju i oni nas da shvate.

Sledi meč sa Portugalijom?

- Možemo do Mondijala! Oseća se i ovde ta neka ludačka energija. Veliki sam navijač Zvezde, ali najdraži igrač mi je Aleksandar Mitrović. Igra dečko srcem! Kida i mali Vlahović. Ipak, da sad ne izdvajamo nikoga, ovo je Srbija svi su jedno i svi smo jedno!

Možda ne bude Miki na Mondijalu u Kataru gledao finale, ali ono 2026. sigurno hoće.

- Stadion na kome će se igrati finale je na pet minuta od moje kuće u Džersiju. Dobrodošli ste, Miki će Vas ugostiti!

Kurir sport