Kaspijska flotila danas slavi svoj 299 rođendan i sećanje na 15. novembar 1722. godine kada je ruski car Petar Veliki doneo dekret o osinvanju. Od tad Kaspijska flotila prošla je veliki put i iskušenja, ali je postala i odlučujući faktor u potvrđivanju državnosti ruske države na Kaspijskom moru ( jezeru kako ga neki još zovu)
Kaspijska flotila svoje korene vuče od ruskog cara Petra Velikog koji ju je osnovao 15. novembra 1722. sa ciljem da plovila ove flotile uključi u rat protiv Persije i da ruska carevina dobije teritorijalno proširenje oko Kaspijskog jezera.
Posle raspada Sovjetskog Saveza Kaspijska flotila je bila podeljena među novonastalim državama Rusije, Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana.
Povlačenjem ruskih trupa iz Azerbejdžana zahtevalo je od Rusije uspostavljanje nove vojne infrastrukture u Astrahanu, gde je stvorena nova baza za Kaspijsku flotilu. Slaba i nemočna sa zastarelim plovilima Kaspijska flotila nije imala snage da se odupre ni krijumčarima. Prekretnica u razvoju flotile bila je 1997. kada je Rusija odlučila da ojača Kaspijsku flotilu i da proširi tehničke kapacitete.
Danas je Kaspijska flotila pomorski element Južnog vojnog okruga.
Baza flotile se nalazi u Astrahanu. Glavni cilj flotile je obezbeđenje ruskih nacionalnih interesa u regionu Kaspijskog jezera obezbeđivanja bezbednosti plovidbe i zaštite interesa u zoni naftnih polja. Flotila se sastoji od nekoliko brigada i diviziona površinskih brodova i jednica obalske odbrane.
Inače Rusija planira da štab flote premesti iz Astrahana u Kaspisk u Dagestanu odakle će biti omogućeno delovanje kako u zoni Kaspijskog jezera tako i u vodama oko samog jezera.
Kaspijska flotila je dobila na značaju u ruskoj strateškoj viziji kada je izvela seriju udara krstarećim raketama na terorističke položaje u Siriji u oktobru 2015. godine. Danas, u novim geopolitičkim uslovima, raste uloga i vrednost Kaspijske flotile. Primarni zadaci danas postaju sprečavanje terorizma, ali i zaštita južne granice Rusije.
Brodovi flotile
Udarnu snagu flotile čine tri novoizgrađene raketne fregate klase "Gepard" namenjen za borbu protiv svih vrsta plovila površinskih i podvodnih kao i ciljeva u vazduhu. Flotili su pridodata i dva oklopna čamca tipa šmelj.
Glavna udarna snaga su brza desantno -iskrcna plovila klase Serna projekat 11770 dužine 25,6 m i širine 5,8 m koji dostižu maksimalnu brzinu od 30 čvorova. Maksimalni radijus iznosi 600Nm. Ova plovila mogu da nose 92 vojnika sa punom borbenom opremom ili 45 tona tereta po mirnom moru, odnsono 29 tona pri jačini pora 3 po boforu.
Kaspijska flotila je inače svoju afirmaciju doživela u ratu u Siriji, kada su iz zone Kaspijskog jezera, na ciljeve Islamske države i Al Nusre fronta ispalili salve krstarećih kraketa tipa "Klub", koji su uporišta i komandno komunikacijske centre sravnili sa zemljom. U poslednjih par godina ova flotila je dobila i savremena iskrcna sredstva.
Kurir.rs/A.Mlakar