Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu počela je na današnji dan 1914. godine.
Na frontu širokom oko 200 kilometara, od Beograda do Guče, srpska vojska je posle mesec dana teških borbi potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka.
Pošto su austrougarske trupe okupirale Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne zločine nad civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri srpske armije, koje su se našle u, naizgled, bezizlaznom položaju, u silovitom kontraudaru tokom višednevnih žestokih okršaja, potpuno su razbile neprijatelja.
Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
Izuzetne zasluge za pobedu imao je general Živojin Mišić, unapređen posle bitke u čin vojvode. Njegova Prva armija je između 29. novembra i 2. decembra 1914. izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.
Kolubarska bitka jedna je od najblistavijih pobeda srpske vojske u istoriji.
Bitku je prelomila taktička zamisao generala Živojina Mišića, koja se i danas proučava na brojnim vojnim akademijama širom sveta, između ostalih i na američkom "Vest pointu".
Trenutak u kojem Mišić saopštava Vrhovnoj komandi da je započeo realizaciju svoje zamisli, opisan je u romanu "Vreme smrti", Dobrice Ćosića.
Kurir.rs / Mediji / S.T.