Kristofer Stolarski iz Milvokija u SAD pre godinu dana bio je u intenzivnoj nezi zbog teškog oblika kovida 19.
U svom postu, koji prenosimo, napisao je 26 činjenica za svaki od 26 dana, koliko je se borio za život u bolnici i moli ljude da priču podele sa svojim voljenima, a nevakcinisanima. U vreme kada se Kristofer borio nije bilo vakcina protiv kovida.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
U subotu se navršava godinu dana od kada sam primljen u jedinicu intenzivne nege sa akutnom respiratornom insuficijencijom. Evo 26 stvari koje (verovatno) niste znali o tome kako je biti u bolnici s teškim kovidom, po jedna za svaki dan kada sam bio tamo. (Možda podelite ovo sa svojim nevakcinisanim voljenima.)
1) Možete ležati samo na stomaku ili na boku. Ovo je izuzetno neprijatno, a može i izazvati oštećenje nerava. Sada imam meralgia paresthetica: trajno oštećenje nerva u desnom kuku/butini.
2) Pišaćete u bokal dok ležite u svom krevetu. To znači da ćete uvek imati bar malo mokraće na sebi.
3) Kakite u rupu u maloj metalnoj stolici sa pričvršćenom kantom. Ustajanje iz kreveta da biste to uradili ostavlja vas toliko bez daha da medicinske sestre moraju da vam brišu dupe umesto vas. Ovo je ponižavajuće.
4) Bićete na leku koji se zove Lovenok. Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, koje ćete - ako imate kovid - verovatno dobiti. Ovaj lek vam daju najmanje dva puta dnevno u obliku injekcije. Oh, i igla ti ulazi u stomak.
5) Svakodnevno vađenje krvi počinje u 4 sata ujutro. Probudite se! Vreme je za iglu! I svaki put izvlače 5-7 epruveta krvi, tako da to nije kratak prekid. (Najmanje 6 meseci nakon otpuštanja, i dalje bih se budio svako jutro u 4, kao sat.)
6) Vaši rendgenski snimci grudnog koša su obično oko 2 ili 3 sata ujutru. Oni su mnogo ređi, ali samo zapamtite - čim ponovo zaspite - vreme je za proklete igle!
7) Nosićete "manžetnu" za krvni pritisak 24 sata dnevno. Pali se svakog sata, čak i kada spavate. Nazvao sam je i razgovarao s njom kao Tom Henks s odbojkaškom loptom u filmu Cast Away (Izgnanik). (Frenk, uzgred.)
8) Kiseonik će vam verovatno biti isporučen preko "nazalne kanile visokog protoka". Nosni nastavak će vam ojesti nozdrve. A kada fiziološkog rastvora ponestane, postaje neverovatno bolno.
9) Kiseonik dobijate i preko tzv. BIPAP maske. Ovo je VEOMA neprijatno, i ne možete da pričate, jedete ili pijete.
10) Bolnička hrana je tragična. To je sve.
11) Usled količine kiseonika koji upumpaju u vas, izgubićete glas. Zato je skoro nemoguće komunicirati s medicinskim sestrama, lekarima i porodicom.
12) Na kraju će vas naterati da hodate. Nikada se nećete osećati tako bez daha, slabo i uplašeno. U prvoj šetnji trebalo mi je 45 minuta da pređem 10 koraka i nazad - i bukvalno sam se u*rao.
13) Postoji velika šansa da ćete razviti anemiju. To ne znači samo da vaša pluća ne apsorbuju dovoljno kiseonika zbog kovida, već i da vaša krv nema dovoljno hemoglobina da ono malo kiseonika koje dobijate efikasno prenese do mišića i organa. Gušiš se.
14) Lekovi koje vam daju za anemiju izazivaju mučninu i prevrnuće vam se želudac. Takođe, vaš izmet postaje crn.
15) Haluciniraćete - i to ne na zabavan način. Videćete i čuti stvari kojih nema. Ponekad je zastrašujuće, ponekad je samo malo uznemirujuće. Ali uvek je sranje. Nestaje - al mesecima kasnije.
16) Sve živo vas svrbi sve vreme. Najpre, suvo je kao sranje. Ali takođe... Imate najmanje šest EKG elektroda zalepljenih za vas 24/7, i oni vas svrbe. Pulsni oksimetar zalepljen za prst vas svrbi. Takođe, ne možete da se tuširate, pa ... svrbi.
17) Vreme, kao ceo konstrukt, nestaje. Osim gore pomenutog poziva za buđenje u 4 sata za vađenje krvi, generalno ne znate za vreme. Dani u nedelji? LOL, ništa.
18) Mnogo pilula. I mnoge od njih su veličine cipele. Ta pilula kalijuma je kao da progutate svoj iPhone.
19) Jednostavan čin od 5 sekundi prilagođavanja položaja u krevetu ostaviće vas bez daha nekoliko minuta. Nešto, kao hvatanje u krevetu, što ste nekada uzimali zdravo za gotovo, sada je čitava aerobična vežba.
20) Ako ste dovoljno srećni da ne umrete, doživećete smrt. Pokušavaju da to sakriju, ali nisu dobri u tome - video sam više vreća za leševe kako provlače pored moje sobe nego što želim da se setim. Još uvek imam noćne more.
21) Da bi s pravom ograničili njihovu izloženost (virusu), lekari, medicinske sestre i respiratorni terapeuti dolaze u vašu sobu samo nekoliko puta dnevno. Izolovani ste, pogotovo zato što vaša porodica ne može da vas poseti. I morate da racionalizujete svoje zahteve.
22) Sećate se one kanile za kiseonik o kojoj sam vam pričao? Zakači se iza ušiju i izaziva rane. A ta BIPAP maska? To izaziva rane na čelu i nosu.
23) Manje zafrkancije, ako se sve uzme u obzir, ali: jastuci su sranje, posteljina sranje, a vi više ne kontrolišete svoju temperaturu. Jednostavno rečeno, stalno vam je barem malo neprijatno.
24) Skupo je! Nadam se da ste osigurani. Moje iskustvo je koštalo stotine hiljada dolara. Zahvaljujući dobrom osiguranju, bio sam "samo" zakačen na malo manje od 10 hiljada. (Nemate 10 hiljada dolara? Sranje. Ali dobre vesti! Vakcina je besplatna.)
25) Napuštanje intenzivne nege i/ili odlazak kući ne znači "izlečen". U stvari, upravo suprotno. Prelazak je neverovatno težak. U stvari, ovde se pojavljuje prava anksioznost, depresija.
26) Uskoro ćete biti uništeni. Vaše telo, vaš um - sve što znate je pogrešno. Pripremite se za noćne more, plač, anksioznost, slabu energiju, nedostatak daha, užasno kratkoročno pamćenje, loše shvatanje... Kovid će vam ukrasti dah dok vam oduzima dušu.
Sve mi se to dogodilo u novembru 2020. godine, dok sam bio oprezan i što je najvažnije pre nego što su vakcine bile dostupne. Nisam imao sreće; mlad i relativno zdrav. Danas se ovo može sprečiti. Imamo sigurne i visoko efikasne vakcine.
Nije kasno dok zaista ne bude kasno. Uzmite svoju vakcinu - besplatno je i lako. Ne patite nepotrebno, ne dozvolite da oni koje volite pate ili još gore...
Kurir.rs/J.S.S.