"Belorusija bi želela da ima svoje operativno-taktičke raketne sisteme „Iskander-M“, ali će se oni po potrebi postaviti na teritoriju republike i pripadati ruskoj vojsci", ovo je izjavio ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin, posle navoda svog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je za vikend najavio da će tražiti od Ruske Federacije da njegova zemlja kupi ovaj raketni sistem.
- Potrebno mi je nekoliko diviziona projektila "Iskander" na zapadu i jugu zemlje. Tamo da budu raspoređeni - rekao je Lukašenko.
Iako je Rojters naveo za vikend da nema indicija da je Lukašenko imao zvanične razgovore sa ruskom stranom o raspoređivanju nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije, ministar odbrane ove zemle potvrdio je da od toga nema ništa za sad i ako bude to će biti ruski raketni sistemi.
To znači u prevodu da bi Belorusija želela da ima u svom arsenalu raketni sistem "Iskander M", ali da nema ništa protiv razmeštanja ruskog sistema na svojoj teritoriji.
Mada s druge strane pošto je Belorusija u vojnom savezu sa Rusijom , ovaj raketni sistem prema potrebi može da bude razmešten u ovoj zemlji kako na južnim, tako i na zapadnoj granici prema Poljskoj i da deluje sa beloruske teritorije.
Kada je Lukašenko uz pompu spomenuo "Iskander" većina se pitala, šta će to predsedniku Belorusije, kad njegova vojska poseduje vičecevni lanser dugog dometa "Polonez" čija raketa ima maksimalni domet od lansera 300 kilometara.
Umesto Iskandera razvili "polonez"
Govoreći o beloruskim raketnim sistemima, Lukašenko je podsetio na Polonez, ali je dodao da je njegov domet najveći problem mali domet samo 300 km, dok je domet raketnog sistema Iskander-M do 500 km.
Izjava beloruskog predsednika prilično je nervozno reagovala u Evropi, posebno u Poljskoj, koja se graniči sa Belorusijom. Prema mišljenju poljskih stručnjaka, „Iskander-M“ OTRK skriven u beloruskim šumama može da ugrozi „celu istočnu Evropu“.
Višecevni raketni sistem dugog dometa "Polonez" nastao je kao zamena za familiju vičecenih bacača raketa BM-27 "Uragan" i BM -30 "Smerč", koje prevazilazi pre svega po dometu rakete koje se ne ubacuju u lanser, nego su fabrički zapakovane u kontejner, odnosno prevladava kontejnerski sistem popune.
Svako lansirno vozilo ima po dva takva kontejnera, svaki sa po četiri rakete, a na svakom vozilu nalaze se dva takva kontejnera. Znači ukupno osam raketa prečnika 300 milimetara, koje su zapravo licencna proizvodnja kineskog sistema A200. Kontejneri su hermetizovani, fabrički zatvoreni. Rakete su duge 7,26 metra i imaju masu od 750 kilograma. Postoje različite bojeve glave, mase 100–150 kilograma, a domet se kreće u rasponu od 50 do 200 kilometara. Rakete poseduju GPS sistem navođenja, tako je moguće odstupanje od cilja najmanje 30, a najviše 50 metara.
Kao alternativa, umesto četvorostrukog kontejnera, moguće je montirati po jednu raketu (ukupno dve na vozilu) tipa M20. Te rakete mogu da se uporede sa ruskim „iskander-E” i imaju domet od 280 kilometara. Masa bojeve glave je 480 kilograma. Ove rakete pre svega služe za napad na ciljeve visoke važnosti na liniji fronta, ali i duboko u pozadini neprijatelja, koji imaju stratešku važnost, kao što su veće koncentracije trupa, aerodromi, sistemi PVO, komandni centri, skladišta ratnog materijala.
„Polonez” je prvi put javno prikazan 2015. godine, kada su dva sistema isporučena beloruskim oružanim snagama. Ispitivanja i otklanjanje nedostataka trajalo je do 2016. godine, a pojedini podaci govore da su operativna četiri sistema
Posada vozila broji tri člana: komandir, vozač i operater. Lansiranje raketa se vrši iz kabine vozila, ali i sa određene udaljenosti upotrebom daljinskog sistema. Ovaj raketni sistem ima mogućnost da za 50 sekundi lansira svih osam raketa i to na isti ili različite ciljeve. Nakon lansiranja, vozilo može odmah da promeni položaj, čime se smanjuje verovatnoća da ga pogodi protivnik. Za popunu novim kontejnerima potrebno je oko osam minuta.
Kurir.rs/A.Mlakar