Verski analitičar Željko Injac kaže za Kurur da u poslednje vreme u Srbiji ima dosta čudnovitih sekti i verskih zajednica koje nisu registrovane i koje naginju okultizmu i satanizmu.
One su, kako kaže, pre svega primamljive tinejdžerima, a predstavljaju veliku opasnost.
- Nama više nisu problem misionari i sektaši koji po ulicama dele brošure već internet koji je postao otvoren za decu, tinejdžere i omladinu koja je slabo upućena. Preko interneta smo otvorili vrata u svet, i za one koje su dobri i koji su loši. Većina tinejdžera i mladih koji uđu u ove grupe izađe telesno i duhovno nepovređeni, ali neki, nažalost, i stradaju - kaže on.
Sa druge strane, u Srbiji je registrovano čak 36 crkava i verskih zajednica, a pored tradicionalnih, kod nas deluju i Zavetna crkva Sion, Slobodna crkva Beograd, Harizmatska zajednica vere u Srbiji, Crkva Golgota, kao i mnoge druge hrišćanske zajednice. Svoje pobornike u našoj zemlji našli su i Buda i Hare Krišna.
Injac kaže da sve registrovane verske zajednice imaju jednaka prava i da je dobro što su verske slobode u našoj zemlji zagarantovane svima.
- Imamo prilično liberalan zakon po pitanju verskih sloboda i prava, pa samim tim i dosta verskih organizacija koje su registrovane, kao i svuda u zapadnom svetu - kaže on i dodaje da svaka religija ima neke frakcije, pa ne čudi što među registrovanim u Srbiji ima najviše hrišćanskih koje pripadaju različitim frakcijama.
- Prosto je neminovnost da se ljudi ne slažu u stavovima i da svako ima neko svoje viđenje ili doživljaj religije. To se kroz istoriju hrišanstva dešavalo od najranijih vekova, pa i pošto je crkva utvrdila sva svoja učenja na sedam velikih vaseljenskih sabora. Posle se desio i veliki raskol između Rima i Carigrada, a onda je i nakon toga došlo i do reformacije - protestantizma. Protestanti su se kasnije nastavili deliti, pa tako danas u Americi, malte ne, svaki grad ima neku svoju denominaciju i protestantsku crkvu - onjašnjava Injac i dodaje da najveći broj crkava osnovan iz vere i oduševljenja, te da treba dozvoliti čoveku da se duhovno traži.
- Ima ljudi koji odu u Indiju ili neku drugu zemlju. Provedu vreme kod gurua, bivaju inicirani pa se vrate u Srbiju i hoće to da prošire. Međutim, oni to rade iz oduševljenja. Nešto im se nije svidelo u tradicionalnim verama, pa su u hinduizmu ili budizmu našli svoj smisao. Ne treba biti striktan, ali sa druge strane, poznata je stvar da mnoge strane obaveštajne službe deluju preko određenih manjih verskih organizacija i sekti, pogotovo preko organizacija koje dolaze sa zapada, a pre svega iz SAD - kaže on i dodaje da sve verske zajednice mogu biti pod određenim uslovima opasne, pa čak i tradicionalne.
- Dovoljno je da se izvitoperi njihovo osnovno učenje ili da se pojavi neki harizmatski vođa koji će iz nekog interesa, stranog ili ličnog, povesti zajednicu u nekom pravcu koji nije društveno prihvatljiv. Stoga, država ne treba da se meša u unutrašnje uređenje verskih zajednica i u to šta propovedaju, ali je ipak potrebno da isprati njihovo delovanje, jer ne bi bilo prvi put da se neke od njih izvitopere u nešto ekstremno - zaključuje on.
Kurir.rs/R. K.