U Srbiji je registrovano čak 36 crkava i verskih zajednica, a pored tradicionalnih, kod nas deluju i Zavetna crkva Sion, Slobodna crkva Beograd, Harizmatska zajednica vere u Srbiji, Crkva Golgota kao i mnoge druge hrišćanske zajednice. Svoje pobornike u našoj zemlji našli su i Buda i Hare Krišna, a Kurir istražuje koje su to sve verske organizacije aktivne na ovim prostorima, u šta veruju i da li su neke od njih, kako strahuju pojedinci, zapravo opasne.
Naime, tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, a taj status imaju SPC, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva, Reformatska hrišćanska crkva, Evangelička hrišćanska crkva, kao i islamska i jevrejska verska zajednica.
Ipak, pored njih, s godinama su se registrovale i druge zajednice, čiji je broj rastao, pa je tako 2012, kako su mediji pisali, u Srbiji bilo upisano 17 zajednica, dok ih je danas 36.
Željko Injac, verski analitičar, kaže za Kurir da sve registrovane verske zajednice imaju jednaka prava i da je dobro što su verske slobode u našoj zemlji zagarantovane svima.
- Imamo prilično liberalan zakon o pitanju verskih sloboda i prava, pa samim tim i dosta verskih organizacija koje su registrovane, kao i svuda u zapadnom svetu - kaže on i dodaje da svaka religija ima neke frakcije, pa ne čudi što među registrovanim u Srbiji ima najviše hrišćanskih koje pripadaju različitim frakcijama.
- Neminovnost je da se ljudi ne slažu u stavovima i da svako ima neko svoje viđenje ili doživljaj religije. To se kroz istoriju hrišćanstva dešavalo od najranijih vekova, pa i pošto je crkva utvrdila sva svoja učenja na sedam velikih vaseljenskih sabora. Posle se desio i veliki raskol između Rima i Carigrada, a onda je nakon toga došlo i do reformacije - protestantizma. Protestanti su se kasnije nastavili deliti, pa tako danas u Americi maltene svaki grad ima neku svoju denominaciju i protestantsku crkvu - objašnjava Injac i dodaje da je najveći broj crkava osnovan iz vere i oduševljenja, te da treba dozvoliti čoveku da se duhovno traži.
- Ima ljudi koji odu u Indiju ili neku drugu zemlju. Provedu vreme kod gurua, bivaju inicirani, pa se vrate u Srbiju i hoće to da prošire. Međutim, oni to rade iz oduševljenja. Nešto im se nije svidelo u tradicionalnim verama, pa su u hinduizmu ili budizmu našli svoj smisao. Ne treba biti striktan, ali sa druge strane, poznata je stvar da mnoge strane obaveštajne službe deluju preko određenih manjih verskih organizacija i sekti, pogotovo preko organizacija koje dolaze sa zapada, a pre svega iz SAD - kaže on i dodaje da sve verske zajednice mogu biti pod određenim uslovima opasne, pa čak i tradicionalne:
- Dovoljno je da se izvitoperi njihovo osnovno učenje ili da se pojavi neki harizmatski vođa koji će iz nekog interesa, stranog ili ličnog, povesti zajednicu u nekom pravcu koji nije društveno prihvatljiv. Stoga država ne treba da se meša u unutrašnje uređenje verskih zajednica i u to šta propovedaju, ali je ipak potrebno da isprati njihovo delovanje, jer ne bi bilo prvi put da se neke od njih izvitopere u nešto ekstremno.
Kurir.rs/Ružica Kantar