KO SE PLAŠI KAMALE HARIS? Mnoge demokrate bi da pokušaju na izborima 2024, i niko ne uzima ozbiljno sadašnju potpredsednicu! VIDEO
Predsednik Džo Bajden kaže da namerava da se kandiduje za reizbor 2024. Ali ne veruju mu sve demokrate. Niti su ubeđeni da bi njegov broj 2 bio idealan naslednik ako bi odlučio da odustane.
Dok se potpredsednica Kamala Haris bori sa portfeljem naizgled nerešivih pitanja i odgovornosti koji su je odvukli od nacionalnog reflektora - ona je u petak zumirala na sastanak kabineta za infrastrukturu iz Pariza - druge demokrate su podigle sopstvene nacionalne profile.
Sekretar za saobraćaj Pit Batidžidž g je glavna osoba za implementaciju većeg dela popularnog dvostranačkog sporazuma o infrastrukturi. Ove jeseni, senator Kori Buker (D-N.J.) pojačao je gradonačelnika Mančestera, N.H., tokom njene nedavne kampanje za reizbor i održava kontakt sa saveznicima u kritičnom primarnom stanju, prema ljudima upoznatim sa pozivima. Senatorka Ejmi Klobučar (D-Minn.) je na turneji knjige i vodi kampanju u Virdžiniji za Terija Mekolifa. Senatorka Elizabet Voren (D-Mass.) je prošle godine podržala levičarske i progresivne kandidate van Masačusetsa.
Portparoli tog kvarteta su ili odbili da komentarišu ili su naglasili da ti potezi nisu povezani sa budućim izbornim ambicijama. Ali kontekst u kome su se ovi potezi desili dao im je dozu intrige neuobičajenu za vreme kada je sadašnji predsednik još u prvoj godini na funkciji. Bajden je javno i privatno rekao da želi da se kandiduje, a saveznici očekuju da će to biti samo verovatnije ako bivši predsednik Donald Tramp odluči da ga ospori 2024, pošto je Bajden skeptičan prema izgledima drugih demokrata.
Osoba upoznata sa Bajdenovim razgovorom o njegovim planovima za 2024. kaže da je „rekao ljudima da se kandiduje i da ćemo ’biti spremni‘“.
Ali u demokratskim krugovima se stalno pričalo da je on mogao da odluči da ne. A razgovori o nasledstvu su se poslednjih dana prelili u javnost, čak i bliski saveznik Bajdena, bivši senator iz Konektikata Kris Dod, spekuliše o Harisovom pozicioniranju na potencijalnim predizborima 2024.
Sve to dodaje novi nivo izborne neizvesnosti sa kojom se posebno suočavaju Demokratska partija i Haris jer ostaju zavisni od Bajdenovog uspeha i nejasne u vezi njegove budućnosti.
„Ljudi sada definitivno igraju šah. Oni igraju dugu igru i vide kako se stvari razvijaju i pomeraju“, rekla je Nina Smit, koja je radila za Batdžidža i Stejsi Abrams.
Iako ostaje očekivanje da će Bajden podneti kandidaturu za reizbor, demokratski operativci se pripremaju za mogućnost da se to ne materijalizuje, napominjući Bajdenove mračne srednjoročne izglede za 2022. i njegove godine — on bi imao 86 godina na kraju svakog drugog mandata . Bajden je takođe rekao da želi da bude most ka sledećoj generaciji, što je podstaklo rutinske spekulacije da bi mogao da popusti kako bi napravio mesto za mlađeg demokratskog kandidata.
Obično bi osoba sa druge strane tog mosta bila potpredsednik. Ali manje od godinu dana nakon što je provela vreme u izvršnoj vlasti, više od deset demokratskih zvaničnika — od kojih su neki povezani sa potencijalnim kandidatima — kaže da Haris trenutno ne plaši nijednog potencijalnog protivnika.
„Ona definitivno neće očistiti jebeno polje“, rekao je jedan veteran iz Nju Hempšira.
Harisova kancelarija je veoma svesna ovih osećanja i pejzaža ispred nje. Oni nastavljaju da insistiraju na tome da je ona fokusirana samo na to da bude „Joe Bajdenov Džo Bajden“ – strategija koja bi je mogla dopasti i Bajdenu i njegovoj političkoj mreži i potencijalno isplatiti Bajdenovom podrškom, ako dođe vreme.
Kancelarija potpredsednika odbila je da komentariše ovu priču. Ali, naglašavajući zabrinutost za njenu budućnost, njeni saveznici van administracije su tvrdili da je ona podmetnuta za neuspeh portfeljem koji joj je dodeljen.
Harisove dve glavne tačke dnevnog reda su pravo glasa i migracije koje potiču iz zemalja Severnog trougla u Centralnoj Americi. Obe su problematične teme sa nekoliko lakih rešenja. A zbog odsustva jasnog napretka u oba slučaja, Haris je postao predmet kritika i sa desnice i sa levice. Zaista, postoje i drugi potencijalni kandidati koji su napravili nacionalnu prskanje na oba ta fronta.
Abrams, koja je namerno održavala svoje odnose sa nacionalnim demokratama i njihovim donatorima, direktno je povezana sa pravom glasa kao pitanjem. Ako se kandiduje i osvoji Guvernerovu vilu u Džordžiji sledeće godine, demokratski operativci očekuju da će barem razmotriti ponudu Bele kuće. Druge demokrate širom zemlje takođe su je angažovale da šalje mejlove s obzirom na njenu izvlačenje među partijskom bazom i njenu moć prikupljanja sredstava na mreži.
U međuvremenu, Harisovo upozorenje migrantima ranije ove godine, iako je zvanični stav administracije, izazvalo je gnev nekih latino krugova. Čuveni novinar Horhe Ramos napisao je besnu kolumnu nakon njenih izjava, sa pitanjem: „Šta bi se desilo da je američki političar rekao Harisovoj Indijanki ili njenom ocu sa Jamajke da ne dolaze u Sjedinjene Države da učim?”
U isto vreme, bivši predsednički kandidat Hulijan Kastro često se pojavljivao na televiziji kako bi kritikovao administraciju na njenoj platformi za imigraciju i zalagao se za humaniju politiku sprovođenja granica.
Drugi demokratski zvaničnici primećuju da bi neka druga nova lica mogla da budu u mešavini, poput guvernera Mičigena Grečen Vitmer ako pobedi na izborima 2022. i bude u dobrim odnosima sa Bajdenom.
Čarls Berson, koji je bio šef kabineta potpredsednika Ala Gora u Beloj kući tokom njegove predsedničke kandidature, kaže da Haris još uvek ima vremena da preuzme veliku stavku portfelja koja nije „nemoguća“ i koja bi joj mogla omogućiti da „[podigne] svoj profil gde te partija i nacija gledaju kao vođu“.
Za sada, Haris radi u medijskom okruženju gde „postoji pretpostavka da će potpredsednik očistiti teren“, rekao je Džoel K. Goldštajn, autor knjige „Potpredsedništvo Bele kuće: Put ka značaju, Mondejl do Bajdena. “ Goldstein je dodao da je mogućnost da se potpredsjedništvo koristi kao odskočna daska za nominaciju i na kraju za Bijelu kuću prednost koju bi skoro svaki potencijalni kandidat preuzeo da bude senator ili čak sekretar kabineta.
„Komprom je u tome što dobijete priliku da sedite u prostoriji za situacije i da budete poslednja osoba u prostoriji i da odete u Francusku i sastanete se sa [Emanuelom] Makronom“, rekao je Goldštajn. Ali, s druge strane, potpredsednici nasleđuju popularnost ili nepopularnost administracije, i verovatno je najveći izazov „izlazak iz predsednikove senke [i] očuvanje ideje da ste lider, a ne samo sledbenik“, kaže on .
Dok drugi mogu da rade sami - ili u Buttigiegovom slučaju, na kraju vode jedan od najpopularnijih dvopartijskih zakona u administraciji - Harisovo potpredsedništvo je više uloga višeg savetnika. To joj je dalo blizinu predsedniku, ali je takođe stavilo njenu političku budućnost na pozadinu dok je na administrativnoj liniji. Saveznici primećuju da glasači ne vide Haris u mnogim njenim ulogama niti čuju savete koje ona daje Bajdenu u Ovalnoj kancelariji – što je stavlja na hirove percepcije javnosti i medijskog izveštavanja o ulozi koju igra. A sa Senatom 50-50, Haris je bio primoran da ostane u blizini DC-a da bi potencijalno dao nerešene glasove Bajdenovim kandidatima. To je ograničilo njenu sposobnost da se obrati javnosti iako je putovala u Nju Hempšir, Južnu Karolinu i Nevadu u svojoj prvoj godini - kritične rane države na predsedničkim izborima.
Oni u Harisovoj većoj orbiti ističu desetine sastanaka koje je imala sa različitim važnim demokratskim biračkim jedinicama kao prednost za bilo koju buduću kampanju. Sastanci mogu imati dve svrhe: jačanje odnosa sa grupama sada dok se tiho gradi politička mreža u čekanju.
Smit kaže da je rešenje za Harisa da te sastanke povede na put.
„To bi moglo biti veoma dobro mesto za nju. Od 2020. i primarnih, mislim da je svako na neki način našao svoje mesto, i čini se da ona još uvek traži to mesto“, rekao je Smit. „Osećam da mora da se vrati kući, što znači da treba da razgovarate sa crncima. Ona treba da razgovara sa bazom što je više moguće, a ne samo na sastancima u rezidenciji ili u Beloj kući. Ali govorim o zajednici.”
Kurir.rs/Politiko