Bivši američki predsednik Donald Tramp planira veliki povratak na izborima 2024. godine, a njegov stisak nad Republikanskom strankom svaki dan je sve intenzivniji. Najnoviji njegovi potezi su pretnje odmazdom republikanskih zastupnika u Donjem domu i Senatu, koji su se drznuli i podržali infrastrukturni plan aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.
Bajden je suočen sa brojnim problemima i očajnički mu treba značajna pobeda u očima javnosti. Globalna pandemija koronavirusa i svetski poremećaji u lancu snabdevanja doveli su do pada ekonomskih aktivnosti i porasta inflacije u SAD-u, državi gde većinu birača primarno zanima žive li bolje ili lošije nego pre.
Anketa koju su sproveli Ej-bi- si njuz i Vašington Post u nedelju pokazala je da Bajden trenutno uživa podršku tek 41 odsto Amerikanaca, a većina veruje da se nedovoljno fokusira na pitanja koja su njima najbitnija.
Bajdenova pobeda
Infrastrukturni plan vredan bilion dolara - koji je preključe svečano potpisan u Vašingtonu, predstavlja određenu političku pobedu za Bajdena koji je na svoju stranu, brojnim kompromisima, uspeo da pridobije 13 republikanaca u Donjem domu i čak 19 u Senatu koji su podržali njegov zakon, a među njima je i vođa republikanaca u Senatu Mitč MekKonel.
Bajden tu pobedu želi da predstavi kao uspeh kompromisa, kao primer omoga što Amerika želi da postigne kada se odbije da se podeli po stranačkim linijama.
Međutim, prosečnog će glasača zanimati samo šta tačno taj zakon znači za njega. A činjenica je da će se posledice videti tek u godinama koje slede,- sigurno ne na vreme do izbora naredne godine. Dotad će svetski poremećaji, nad kojima Bajden nema nikakvu kontrolu, svakodnevno urušavati njegov rejting i izborne šanse njegove stranke, piše Jutarnji list.
Tramp, koji se želi ponovo da se kandiduje i da pobedi 2024. godine, u međuvremenu uspostavlja atmosferu apsolutne lojalnosti u stranci. Svaki od zastupnika koji je glasao za Bajdenov plan, prema Trampovim pretnjama, dobiće protivkandidata u svojoj izbornoj jedinici, kojeg će Tramp podržati kako bi uklonio nelojalnog prestupnika. Naziva ih RINO - oni koji su republikanci samo po imenu.
Politički gubitnik
Jedan od njih je i kongresmen iz savezne države Ohajo, Entoni Gonzalez, koji je u nedelju pozvao stranačke kolege da raskrste sa Trampom.
-Vidim, u osnovi, osobu koja više ne bi trebalo da služi zbog onoga što je učinila 6. januara, izjavio je Gonzalez.
-Ali, vidim i nekoga ko je veliki politički gubitnik. I ne znam zašto bi ga pratio bilo ko ko želi da pobedi na izborima u budućnosti. Ne razumem to, etički. Sigurno ne razumem ni politički. Nijedno od toga nema smisla, dodao je.
Međutim, Gonzalez je u manjini. Republikanska stranka sada je gotovo u potpunosti Trampova stranka, a jedan od ključnih kriterijuma po kojima Tramp ocenjuje odanost članova stranke jeste priznaju li Bajdena kao pobednika izbora.
Višestruko ponovljena laž kako su izbori ukradeni sada je lakmus-test drže li se zastupnici Trampove strane ili su voljni riskirati njegov bes. Radi se o laži u koju već veruje i dve trećine republikanskih glasača, iako niko, pa čak ni brojne republikanske komisije, nije uspeo da pronađe dokaze raširenih izbornih prevara koje bi išle na ruku Bajdenu.
U strahu od pobesnjelog bivšeg predsednika sve više republikanaca pažljivo bira svoje reči kada govori o njemu, o događajima 6. januara, kao i o izbornoj prevari.
-Predsednik Tramp donosi mnogo energije stranci, rekao je u nedelju senator Džon Baraso iz Vajominga.
-Ne slažem se sa predsednikom Trampom u svemu. Slažem se oko politike koja je dovela do najbolje ekonomije tokom mog života i nastaviću da podržavam tu politiku, rekao je.
Krađa izbora
Iako nije bilo dokaza da su demokrate pokušale da ukradu prethodne izbore, sve je više zabrinjavajućih naznaka da bi republikanci mogli to da pokušaju na sledećim. Širom SAD-a, pogotovo u državama koje su 2020. godine Bajdenu donele kvote, donose se novi zakoni čiji je cilj da se ograniči pravo na biranje američkim građanima.
U istim tim državama biraju se i novi članovi u državna izborna tela, a menjaju se i zakoni o tome koja su njihova ovlašćenja pri prebrojavanju glasova.
Republikanski državni sekretar savezne države Džordžije, Bred Rafensperger, postao je poznat nakon što je odbio da posluša Trampa koji mu je naložio da i''pronađe 11.780 glasova" za njega kako bi pobedio Bajdena u toj saveznoj državi. Tramp je sada za njegovu poziciju podržao Džodija Hajseja, zastupnika koji je bio među 147 republikanaca koji su u Kongresu odbili da prihvate izborne rezultate.
Od 15 republikanskih kandidata koji se takimiče za državne sekretare u pet ključnih saveznih država, njih čak deset su pobornici teorije da su izbori pokradeni. Zakoni doneti u Arizoni, Džordćiji, Mičigenu, Viskonsinu i Teksasu ciljaju što je više moguće da smanje izlaznost glasača u sredinama sa demokratskim glasačima.
Kurir.rs/Jutarnji list