Sandra Ćeran iz Obrenovca poseduje bogatu arhivu Dragan Stojkovića Piksija, čoveka pod čijim vođstvom se selekcija Srbije plasirala na SP u Kataru 2022. godine.
"Došao je i taj dan, tata me je poveo na Zvezdin stadion, na Marakanu, gde se skupio veliki broj navijača da dočeka najveću zvezdu prelaznog roka. Sa nestrpljenjem sam ga očekivala, zamišljala ga na razne načine, bila sve nervoznija... Odjendom, Delije su se uskomešale, svi su se digli sa svojih mesta jer na stadion je, laganim koracima, ulazio on, moj idol, osoba koju sam najviše volela - Dragan Stojković Piksi", glase reči sastava koji je pre više od dve decenije malena Sandra napisala dečije iskreno.
Danas, kada je Piksi kao selektor reprezentacije Srbije napravio istoriski uspeh i našu zemlju svrstao među putnike na velelepno svetsko takmičenje, sada odrasla Sandra ima još mnogo "materijala" za uspomene koje brižljivo čuva od detinjstva.
"Ovde je sve što je ikada izašlo o njemu, a da sam ja znala za to. To su novine i časopisi koje sam ja kupovala, sekla i lepila. Danas su to požuteli novinski članci... Svake srede sam kupovala "Tempo" i prelistavala tražeći njega. I ne samo to. Kada u dnevnim novinama izađe u ukrštenim rečima i tu sliku sam sekla i čuvala", otkrila je Sandra za TV Mag, a interesantno je da nikada nije ni pokušala da dođe do legendarnog Zvezdinog fudbalera.
Međutim, jednog dana, zvezde su se namestile i jedna sveska došla je u ruke Piksija i njegove porodice, a njegova supruga Snežana postavila je samo jedno pitanje "Koliko ovo košta?".
"Zatražio je da me pozovu i kada smo se čuli on je postavio to pitanje. Svesna i zbunjena jer ću da odbijem jednog Dragan Stojkovića Piksija samo rekla 'Znate Dragane, ovo je moje'", objasnila je Sandra kojoj se prošle godine selektor Srbije i uživo zahvalio na velikom trudu.
"Rekla sam mu da sam to ja i da je moju arhivu video u Beogradu. On je tada sve zaustavio, obratio mi se i rekao 'Znaš li ti da sam plakao dok sam gledao ono tvoje?'", priča Sandra i otkriva i druge anegdote vezane za Piksija.
"Te '92 godine u Tempu je bila akcija gde su čitaoci birali najlepšeg Ju fudbalera. Izađe kupon, vi napišete ime i prezime fudbalera za kojeg glasate i to pošaljete. Meni je to kupon po kupon bilo malo i ja angažujem celu OŠ "Posavski partizani", u tom trenutku sam ja 7. razred, gde je cela škola za mene skupljala potpise i mi smo to poslali i tada je izašao članak 'Najteži paket je bio iz Obrenovca, od jedne Sandre, koja je uz svoj glasački listić priključila i spisak od ravno 800 potpisa svojih drugova i drugarica'. U tom kolu Piksi izbija na prvu poziciju, a ja od Tempa dobijem video kasetu na poklon", prepričava Sandra.
"Sudbina je htela da od '90 godine ode iz Zvezde, a već '91 u finalu Lige šampiona zaigra protiv 'svog' tima u dresu Olimpika iz Marseja. On ulazi u igru u 8. minutu pred kraj drugog produžetka i tadašnji trener proziva Piksija da šutira penal. On to, naravno, odbija. Ja sam to ime napisla pesmu".
Ceo prilog za pamćenje pogledajte u videu koji je uradila obrenovačka Mag TV:
(Kurir sport/TV Mag)