NOVAK ĐOKOVIĆ O ŽIVOTNOM RITMU, SAKSOFONU, BUBNJEVIMA I SAMPRASU: Njegove reči imaju težinu, idol mi je još od klinačkih dana
Najbolji teniser sveta Novak Đoković već posle dva kola je obezbedio plasman u polufinale završnog mastersa u Torinu.
Pobeda nad Rubljovom donela je Novaku delić opuštanja pred naredne mečeve. Sasvim dovoljno da mu novinari postave pitanja koja nisu direktno vezana za turnir u Torinu.
Ne znam da li si imao prilike da saznaš nešto o pitanju koje je Bob Grin, jedan od osnivača ATP dao nedavno. Interesuje me tvoj stav o tome i pre svega njegova ocena, opaska da je u to vreme, tadašnji broj 1, Mats Vilander, bio apsolutni lider i da je postaviio jedno jedinstvo koje je izuzetno važno i za ATP i za PTPA kao osveženje u teniskoj organizacionoj misli u profesionalnom tenisu. Drugo, čujem kako pričaš o saksofonu, čudi me kako kao čovek ritma i na terenu i van njega da nisi nikad bio zainteresovan da čuješ bubnjeve?
"Jeste, ja sam veoma zainteresovan za bubnjeve. Ne znam, bubnjevi bi proizveli još gori i jači zvuk nego što ga proizvodim sada sa saksofonom, pa nekako razmišljam o drugima, da mi neko ne kuca na vrata hotelske sobe i kaže da ostavim to što pokušavam da radim, jer uglavnom kada sam na putu imam vremena da naučim da sviram neki instrument. Pročitao sam Grinov intervju, on je jedan od osnivača ATP i bilo je vrlo interesanto. Ono što je meni ostalo, iako sam znao to od ranije, ali drago mi je da je tako neko veliko ime, kao što je on, ko je učestvovao u osnivanju ATP organizacije, rekao da je u to vreme podela profita bila 50/50 između turnira i igrača. Danas je to mnogo manje. Sa ATP imamo negde između 25 i 30 posto, dakle nekih 26, 27 posto, u proseku onog što igrači dobijaju sa ATP. Što se tiče grend slemova, tu je prosek duplo manji, tu je negde oko 11 posto, 12. Ne znam da li se nešto promenilo u poslednje dve godine. Mislim, jeste se promenilo u smislu uvećanja nagradnog fonda, ali u poslednje dve godine nije zbog kovida, ali ide u tom pravcu. Interesantno, mediji pišu u tom pravcu kako igrači dobijaju veći iznos nagradnog fonda, a ne piše se o tome koliko je grend slem ili neki turnir povećao svoj obrt novca. Proporcionalno, mnogo mnogo više nego što je to sa druge strane dobijeno u vidu nagradnog fonda za igrače. To je onako jedana vrlo osetljiva tema u našem sportu i nisam se nikad ustručavao da pričam o tome zato što mislim da je jako bitno."
Đoković je nastavio u jednom dahu.
"Znam da je to prst u oko mnogim turnirima ili ljudima u politici i biznisu tenisa, koji prosto ne žele da određene informacije izađu na videlo i da igrači saznaju kako se vode stvari. Upravo je to jedan od najvećih razloga što je osnovan PTPA i zašto ta organizacija mora da postoji, jer nemamo stoprocentno predstavništvo i zastupljenost prava igrača. prosto nemamop. Ovaj sistem koji ima ATP, ma koliko ja cenio ATP s jedne strane, bez dalnjeg, ta struktura ne funkcioniše. Pokazalo se mnofo puta u prošlosti. Ja sam bio deset godina u Savetu igrača, znan sve šta je pokušano, ali ne ide. Pre svega za igrače da naprave veću razliku u svojim životima i kako da se napravi veći korak unapred. To mora da ide kroz jednu organizaciju koja je samo odgovorna i predodređena da zastupa igrače, jer u suprotnom se vrtimo u krug i nažalost igrači su ti kojima je prioritet da treniraju i budu posvećeni tenisu, a ovoj drugoj strani je to prvo prioritet i onda smo mi već u startu u zaostatku. Tu se mnogo štošta radi što nije u interesu igrača i onda su igrači ti koji ispaštaju."
Prvi teniser sveta je konkretizovao neke probleme.
"Ja se nadam da i oni koji nisu deo PTPA da će ovo da prepoznaju, jer ima tu dosta igrača iz vrha koji nisu deo organizacije. Žao mi je zbog toga, ali opet razumem, svako čeka neko svoje vreme. Da li će se to desiti ili ne, to ne znam, svakom je potrebno vreme da razmisli o tome, ali što više vremena odmiče, ima manje vremena da se stvari konkretno promene, jer donose se raznorazni zakoni, nova pravila, usvajanja... Evo sada imamo taj 30-godišnji plan, zapravo licenca koja se produžuje svim mastersima. To je nečuveno! Mislim da ni u jednom sportu nema da u jednom sportu daješ nekom licencu na 30 godina, to je neverovatno. I na primer, od tih licenci koje su dobili na garanciju od 30 godina, njihova licenca će sad da ide duplo gore, jer će imati par dana više za organizaciju turnira. Samo da vam dam primer. I onda oni tu licencu prodaju za nekoliko stotina miliona evra, kao na primer Madrid, a od toga igrači nemaju ništa. A praktično smo mi kao igrači deo organizacije ATP dali njima mogućnost da imaju duži turnir, 30 godina licencu, i onda tu licencu kad prodaju, zarađuju samo za sebe. To je samo jedan primer, a ima mnogo tačaka u tom dogovoru koje su crvene zastavice u odnosu na igrače. Ima ti mnogo stvari, jedino ako se velika većina igrača, pogotovo iz vrha, ujedini, možemo da napravimo nešto konkretno. Ovako samo cupkamo u mestu, a to samo odgovara ljudima koji drže monopol".
Čestitke za jubilarnu 50. pobedu u godini i plasman u novo polufinale na ATP finalu. Pit Sampras se retko oglašava, ali je rekao da si ti najveći igrač svih vremena i da nećemo ponovo gledati takvog. Kako si ti doživeo te reči s obzirom da ti je Sampras bio idol u dečačkim danima?
"Video sam to juče i danas sam planirao da ga pozovem i da mu se zahvalim jer stvarno mi to mnogo znači, pogotovo što dolazi od njega, čoveka na koga sam se mnogo ugledao kada sam bio klinac na Kopaoniku sa četiri-pet godina i sanjao da jednog dana mogu da igram na Vimbldonu kao što je on igrao, da osvojim taj trofej i budem broj jedan na svetu. On me je definitivno inspirisao da uzmem reket u ruke, tako da on ima veliki značaj u mojoj karijeri i počecima definitivno. Sama činjenica da sam njega pretekao na večnoj listi grend slemova, broja jedan i rekorda koje sam napravio je stvarno nešto što mi imponuje i mnogo znači. Njegove reči imaju izuzetno jak odjek, ne samo kod mene, nego prosto u teniskom svetu, jer je on jedan od najvećih igrača svih vremena. Ako on tako nešto kaže, onda to ima veliku težinu".
Kurir sport